Деца с менталним потешкоћама – шта када родитеља не буде

Родитељи су уморни од борбе и тражења подршке од врата до врата. Једни друге најбоље разумеју. Јадранка уз свог сина, већ годину дана брине и о његовом другу, који је остао без родитеља.

Када је родбина рекла да неће да га узме, да не могу да се брину о њему, ја сам позвала дом у који је он требало да буде смештен и питала да ли постоји могућност да га доводе у боравак. Они су се само насмејали и рекли – ма не долази у обзир", каже Јадранка Бајчетић. 

"Стефан је ишао рецимо у специјалну школу, не зато што је он тамо ишао да нешто научи, већ смо били принуђени на то да би се у некој институцији социјализовао са другом децом, њему је то много значило, много је напредовао, али смо сад код куће и то је њему погоршало квалитет живота", каже мајка Душица Вукосављевић.

Проблеми почињу још у породилишту, а онда се с годинама само гомилају. Често је то тест за породицу – у 80 случајева она се распада, а бригу о детету обично преузима мајка. Без системске подршке, то није нимало лако.

"Проблем је у чињеници да развој услуга у неким мањим срединама искључиво зависи од јединица локалне самоуправе, њихове воље, тренутне материјалне ситуације и њихове осетљивости за одређену проблематику и одређену тему, што не би требало да се понавља", каже Тања Стаљонић из Хуманитарне организације "Пријатељ у невољи".

Измене Закона о социјалној заштити предвиђају успостављање услуга породичног сарадника и предах услуге, које ће се реализовати у локалним срединама, али ће се финансирати из државног буџета. Необавезност је ту проблем.

"Када се каже у неком закону да нешто може, то се углавном у изради не може. Ту и јесте правац у коме треба да се Закон о социјалној заштити мења, да под одређеним критеријумима одређеним нормама установљавања ових услуга на локалном нивоу не могу да зависе од тога да се каже да може, него они морају да буду обавезно уведени", каже Драган Вузлевић, саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

За родитеље није највећи проблем новац, иако су многи у тешкој ситуацији. Главна брига им је шта ће бити с њиховом децом када њих не буде. Зато се годинама боре за успостављање услуге становање уз подршку. Уз обећање да ће на томе радити, у Министарству најављују и укидање потпуног лишавања пословне способности.