Зимски сан Сењског Рудника

Када у деветој деценији живите сами у планинском месту двадесетак центиметара снега и није велика брига, посебно за оне који су радећи у руднику стално у рукама држали крамп и лопату.

На питање да ли има неко млађи да очисти снег Алија Дураковић из Сењског Рудника одговара да је он у селу и најмлађи и најстарији. "Није овде лоше, ми смо навикли на ову климу", каже Алија Дураковић, из Сењског Рудника.

У Сењском Руднику, током зиме је нешто мање од 300 становника. Углавном су то старији људи, породице рудара. Амбуланта и пошта отворени су радним данима.

Некада је, кажу они који су ту деценијама, место било пуно људи, а рударско насеље било је и филмска сценографија за "Петријин венац" и серијал "Кад су цветале тикве". Сада током зиме скоро да и нема путника намерника, те су мештани срдачни са сваким ко наиђе.

"Биле су и продавнице, па имала откупна места, имали смо пре и биоскоп, имало па долазио и циркус, то је било много лепо, па имало много народа али сада су већином пензионери остали," рекла је Зеида Авдић из Сењског Рудника.

Овде у Сењском Руднику сви су много очекивали од Музеја угљарства који је отворен 1980. године. Три године касније музеј је са непосредном околином проглашен за заштићено култуирно добро, ипак посетилаца нема пуно нарочито у зимским месецима што не изненађује, аутобуског саобраћаја овде нема, сем аутобуса који превози запослене до рудника.

"Некад чистач иде, некад не. Крагујевац пут одржава, од Сења све до Ресавице, али кад буду већи снегови не иду ни они на време. Значи аутобус некад прође, а чистач није очистио пут, значи много је отежано," каже рудар Дејан Миленовић

На пролеће место оживи јер долазе и они који су зими у околним местима. По шумама беру печурке, лековито биље. А до пролећа, једина жеља им је кажу, да буде што мање снега.