Кечиге слободно пливају Дунавом и Савом

Министарство заштите животне средине усвојило је предлог Светске фондације за природу и од 1. јануара следеће године забрањен је риболов кечиге. Забрана је уследила због заштите ове врсте рибе која је угрожена због прекомерног излова чак и у време ловостаја.

И поред прописаних мера од дужине од 40 центиметара, рибља млађ продавала се и по пијацама и ресторанима. Кечиге највише има у Сави и Дунаву.

Од 365 дана, Бранислав Станковић је на води преко 250. Иза вишеструког државног првака, за три деценије су тоне уловљене рибе. Већина је враћена у реке. За шабачког риболовца Закон о заштити рибљег фонда је одличан, проблем је што се не поштује.

"Кечига не може да се лови на спортски начин, врло тешко, углавном то могу да раде професионалци и нажалост рибокрадице, она се лови мрежама или посебним алатима", каже Бранислав Станковић, риболовац из Шапца.

После деценијске паузе, од пре две године кечиге поново пливају у Сави. Рибочуварска служба је редовно на терену.

"Било је неких улова ситније кечиге, али привредни рибари су пуштали, наравно постоји и она друга страна коју ми не видимо или не стигнемо, али код нас на Сави је углавном добро", каже  Зоран Тодоровић, рибочувар.

"Казнена политика остаје на правосуђу, казнена политика је од пет до 155.000 у зависности од висине прекршаја", каже Милошевић Милорад, рибочувар.

Контроле су редовне и на Дунаву, потврђују аласи. Кечиге мање од 40 центиметара нису ловили, али је ове тражене рибе на тржишту знатно мање.

"Ретка је, страшно ретка, због чега не знамо, неки кажу због Ђердапа, неки кажу због замућености Дунава", каже Неша Ивановић, алас из Костолца

"Са овом забраном лоше ће да утиче на нас аласе који се бавимо овим послом", кажеДејан Алавања, алас из Старог Костолца.

"Плаћамо порез и остале дажбине, наравно неће нам се смањити цена дозволе иако у закону стоји", каже Дејан Мијуца, алас из Старог Костолца.

Иако је знатно скупља, за кечигу увек има купаца. Не и редовне понуде у рибарницама.

"Цена је од 1.000 - 1.200 динара у малопродаји, то је мало дефицитарна роба и један део стиже са Дунава други иде из узгајалишта околина Вршца", каже Дејан Мићић, власник рибарнице из Шапца.

Док риболовци памте примерке од неколико килограма, гурмани не заборављају ресторанске порције од неколико стотина грама.

Новим прописима, уместо у тањирима и мрежама, домаћа кечига може пливати само у рекама.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 25. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом