Одлив московских интелектуалаца у Тршић

Олга и њена ћерка Аљена у Тршићу живе две године. У селу на пет километара од Лознице купиле су напуштено домаћинство које је сада њихов дом. Иако је, кажу, на почетку било тешко, брзо су се навикле на живот у малом месту, а Аљена је наставила и школовање. У Србији су, додају, нашле оно за чим су у Москви чезнуле.

"Имала сам другарицу из Лознице код које смо дошли у госте, видели град, свидео нам се. Дошле смо овде зато што је лепа земља, добри људи, топло", каже Олга Александрова.

Аљена Александрова додаје да себе види у Србији и да не планира да се враћа у Русију.

"Желим да некад одем тамо да се видим са својим старим другарима, али желим да останем да живим овде, због природе и због људи, због тога што је овде другачији живот", навела је Аљена.

Породици Александров поред комшија из села, друштво често праве и њихови пријатељи из Москве, који су се у међувремену доселили у околину Лознице. Констатин и његов отац Андрев такође планирају да у Србији ускоро изграде свој нови дом.

"Годину и по дана сам овде, волео бих да живим у Србији и даље, али да се преселим у Београд пошто тамо има више могућности, више места где да идем и занимљивије је", рекао је Константин Шеликханов.

И док села у Јадру српске породице све чешће напуштају због одласка у веће градове, Руси, са друге стране у њих долазе како би потражили мир од московске буке. Тренутно их, кажу, има око тридесетак, али верују да ће их у будућности бити и више.