Краљевина СХС – век полемике

Од момента када је у кући Крсмановића, Александар Карађорђевић у име свог оца Краља Петра Првог прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца дели нас читав век. Готово исто толико траје и расправа – да ли је заједничка држава била добра идеја.

"Држава која је направљена 1918. имала је много својих мањкавости као и свака друга, али оно што је сигурно, никада не можемо рећи да се радило о држави која је направљена против воље било ког народа, да је било ко натеран да у ту државу уђе. Јер један од важних чинилаца тог југословенксог уједињена је српска војска толико измучена после пробоја Солунског фронта, никако није имала капацитет да било кога окупира", каже историчар Милан Гулић.

Од једне до друге републике бивше Југославије разликују се и ставови о некадашњој заједничкој држави.

"Мислим да нема ни потребе бежати од југославенске узајамности, од чињенице да су сви Јужни Словени и да их ипак пуно више тога спаја него што их раздваја као што су економске, културне сарадње, па и политичке сарадње, али не у виду заједнице", наводи историчар Хрвоје Класић.

"Без Југославије, данас би Срби, Хрвати и Словенци, као и други људи били другачији. Јер упркос свим грешкама, пропуштеним могућностима, чак и злочинима, овај експеримент није био без славе", истиче његов колега Јоже Пирјевац.

Једно је извесно. Број оних који се изјашнајвају као Југословени опада, 2002. било их је више од од 80.000, а 2011 око 23.000.

Према свим истраживањима, већина јавности у Србији доживљава стварање Краљевине СХС као грешку, као један догађај који представља плод како погрешне процене, тако и мегаломаније.

"Обичан свет има позитивнији став, а ако питате кад је почело да се гледа негативно, у суштини ја мислим да је то почело у највећој мери са распадом, односно ратом који је пратио распад", рекао је историчар Чедомир Антић.