Реформа научног сектора – бољи услови рада и сигурна плата истраживача

У марту је био велики за пријем 1.000 младих истраживача, а сада нови конкурс за пријем још 100 истраживача. Владимир Поповић истиче су приликом првог конкурса обећали да ће за оне истраживаче који ове године упишу докторске студије обезбедити могућност укључења у пројекте.

"То је ових 100 сада истраживача, услови су врло високи. Желимо најбоље да укључимо, просечна оцена 9,00 и рођене 1988. године и касније", рекао је Поповић гостујући у Дневнику РТС-а.

Указао је да тај подмладак значи много, јер желе реформу научног сектора.

"Суштина реформе је промена модела финансирања научних истраживања. До сада смо имали такозвани пројектни систем, али у суштини он је био квази пројектни систем јер су мање-више сви морали да прођу зато што је плата истраживача, како младих тако и свих других, зависила од тога да ли су прошли или нису на пројекту", објаснио је Поповић.

Додао је да истраживачи на институтима нису могли да остваре своја примања ако нису прошли на пројектима, јер није постојала основна плата.

Поповић наводи да су припремљена два нова закона.

"Закон о фонду ће се бавити пројектима само и потрудићемо се да ти пројекти буду компетитивни то значи да само најбољи пролазе на пројектима. Са друге стране, припремили смо и нови Закон о науци и истраживањима који ће обезбедити сигурну плату, хладни погон истраживачима. Истраживачима то значи плату без обзира да ли су прошли на пројектима или нису прошли", наглашава Поповић.

Истакао је да је то велика разлика, јер плата омогућава, како младим тако и осталим истраживачима, сигурност, да могу да конкуришу за кредите и да могу да рачунају на дужу будућност у научној заједници.

Подићи релевантност пројеката

Процене су биле, навео је Поповић, да са оваквим законским системом који смо имали није било могуће направити промену.

"Да смо расписали позив по правилима и законским условима које имамо у овом тренутку практично ми бисмо за четири године опет били у истој позицији, опет би сви прошли, опет би се бавили само оним темама којима желе да се баве", рекао је Поповић.

Додао је да је суштина ове промене да постоје програми фонда од које ће неке дефинисати држава, односно Научни савет фонда, а одређене програме ће истраживачи предлагати сами.

"Неће све теме бити слободне на тржишту науке, него ће одређен број тема бити дефинисан и од стране државе. Желимо да подигнемо релевантност пројектних позива, а то значи већу корист за друштво, за привреду и уопште за нашу заједницу", напоменуо је Поповић.

Што се тиче рангирања института, Поповић наводи да се очекује дефинисање правилника институционалног финансирања.

"Институти морају да имају дефинисану своју улогу, морамо им дати задатак, неће бити могуће институционално финансирање без да се нешто уради за ту институцију", истиче Поповић.

Тврди да је циљ и повезивање науке и привреде.

"Врло често привреда мисли да им наука не треба, а научници да њима привреда не треба", каже Поповић.

"Ми смо припремили неколико програма у оквиру фонда, заједничко финансирање науке и привредних субјеката где ће бити могуће да рецимо Министарство одбране или неки субјект наменске индустрије учествује са 20 или 30 одсто у финансирању одређеног истарживања, а остали део да иде преко фонда", закључио је Поповић.