Без решења косовског питања, Србија не може ка ЕУ

На дебати "Може ли Србија ка ЕУ без решавања питања Косова", чуло се и да је подела једно од легитимних решења, али и да се у Србију полако уводи став да је независно Косово једна од реалних опција и да је можда цена коју вреди платити да би се нешто добило заузврат.

Учесници су навели да Србија неће, након што се косовско питање реши, попут комете улетети у ЕУ, те да без озбиљих реформи на пољу владавине права и слободе медија држава нема никакву перспективу чланства у ЕУ.

Генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић каже да је Косово од самог почетка европског пута услов који Србија мора да испуни.

"Нико не тражи признање. За признање је нужан компромис, а сваки компромис је храбар чин. То још чекамо", рекла је Грубјешић.

Каже и да је подела легитимно решење и подсећа да је политика “И ЕУ и Косово” поражена 2011. године.

Њен је утисак да је ЕУ изгубила конце и да није успевала да одржи динамику дијалога Београда и Приштине.

"У међународним односима нема вакума, кад је неко неактиван увек неко други ускочи, у овом тренутку, САД су преузеле улогу модератора", рекла је Грубјешић.

Сматра и да је у атмосфери каква је сад тешко да ће се дијалог у скорије време наставити у Бриселу, што не значи, додаје, да га нема на другим местима.

Грубјешић верује да ће Србија у децембру отворити два поглавља у преговорима са ЕУ, наводећи да се чини да постоји консензус две стране да се отварају два по два поглавља.

"Ако отворимо три поглавља, то ће значити да смо страшно убрзали процес", навела је Грубјешић.

"Србија може без признања у ЕУ, Косово не признају ни све њене чланице" 

Програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност Марко Савковић сматра да је, док је деловало да ће бити коришћен модел две Немачке, постојала могућнност да Србија настави ка ЕУ без коначног решења питања Косова, али да је та могућност престала оног момента кад је на сцену уведен појам разграничење.

Каже да је већина у Србији и на Косову против поделе, али да то не значи да може да се створи нека нова стварност, између осталог и тако што се шаље порука да је то најбоље решење.

Говорећи о евентуалној подели, Савковић каже да би она морала да буде део ширег пакета, да би у том случају морала да се реши и ситуација у БИХ, те да би Београд, Приштина и Тирана морале дати јасне безбедносне гаранције где се границе завршавају.

"Нисам за размену територија јер би се тако дефинитивно нарушио мултиетнички карактер дурштва", казао је Савковић.

Извршни уредник портала Јуропиан Вестерн Балканс Никола Буразер сматра да је од самог почека било јасно да Србија мора да нормализује однос са Косовом уколико жели у ЕУ.

"Суштина је да без некаквог решења које ће омогућити Косову пут ка чланству у ЕУ, приступање Србије није могуће", навео је Буразер.

Он сматра и да, откад је на столу прича о разграничењу, дијалога нема, а да може само да се спекулише докле је тај договор дошао.

"Моје је мишљење да је то једина опција на столу и да нема шта да се даље разговара о њој, јер је највећи проблем како да се добије подршка за такву идеју и у Србији и на Косову", каже Буразер.

Он верује да Србија без признања може у ЕУ, будући да Косово не признају ни све државе чланице.

"Док не постоји консензус у самој ЕУ, признање тешко да може бити формалан услов, постојаће увек простор да се пронађе неко решење", казао је Буразер.

Према његовим реч има, без озбљних реформи на пољу владавине права и слободе медија Србија нема никакву перспективу чланства у ЕУ, без обзира на то какве поруке стижу из Брисела и на утисак да се говори само о Косову.

Буразер сматра да можда реторика из Брисела није довољно оштра, али се по динамици отварања поглавља, која је, наводи, спора, виде реални ефекти на европски пут због проблема попут владавине права.

Директор Института за европске послове Наим Лео Бешири каже да у ЕУ постоји став да треба да дође до свеобухватног договора, правно обавезујућег уговора који ће решити и зацементирати нека питања.

"Решење је потребно ако желимо да стигнемо у ЕУ", рекао је Бешири.

За њега подела није добро решење, јер може бити увод у даљи сукоб, будући да националисти са обе стране не би били задовољни.

"Треба размишљати и да ли је то реална опција, будући да је Немачка, чини се, против", казао је Башири.

Говорећи о другим условима за улазак у ЕУ, каже да унија неће решити све наше проблеме и да, такође, не може да буде гласнија од грађана Србије.

Србија, рекао је, мора да зна да не преговара само са ЕУ већ и са 28 држава чланица које су заинтересоване за различите ствари и теме.