Земље региона за заједничку дигиталну будућност

Министри региона, стручњаци из области иновација и ИТ индустрије дискутовали су о најновијим трендовима у области технолошког развоја у региону и свету и сагласили се да једино развој у тој области може да донесе бољу будућност за све грађане региона.

"Главна порука данашње конференције је реигонална сарадња, што више сарадње са свим партнерима у региону и резултати ће бити бољи. Млади су носиоци свих иновационих процеса, свих процеса у дигитализацији, као и иновације које потичу са факултета и института", рекао је министар за иновације и технолошки развој Србије Ненад Поповић.

Истакао је да сви у региону имамо одличне инжењере који могу да буду основа да се премосте све препреке, како би имали исту економију као што имају земље у ЕУ, САД, Русији и Кини.

Поповић је рекао новинарима да "Гугл" и друге велике светске компаније кажу не желе само сарадњу са великим компанијама, већ да су дошли на Балкан да траже сарадњу са малим стартап предузећима.

"Желе са њиховим знањем да споје своје знање и дођу до заједничког резултата. 'Гугл' је у последњих 10 година купио на стотине малих компанија и са многима сарађује и проширује сарадњу. Мислим да је тај потенцијал који имамо овде у региону, а то су млади инжењери и стартап компаније, оно најбоље што можемо да понудимо и европи и свету", поручио је Поповић.

Додао је да је улога државе да створи добар амбијент за развој инивација. 

"Од иновација и нових технологија зависи развој региона"

Поповић је поручио да будући развој привреда у региону треба да буде заснован на новим технологијама и иновацијама. 

Истакао је да "желимо да заснивамо будући развој приведа на новим технологијама, вештачкој интелигенцији, роботици, виртуелној стварности, блокчејну, интернету ствари, биг дејта аналитици".

"Али, у томе не треба да заборавимо значај човека који ове технологије покреће и коме оне служе", поручио је Поповић.

Додао је да је Београд данас европски центар идеја, креативности и инспирације за будући иновациони развој Балкана и Европе.

Нагласио је да су иновациони екосистеми земаља у региону постали кључни покретачи њиховог економског и друштвеног развоја.

Поповић је указао да је Србија постигла велики напредак у развоју иновација и дигитализацији и навео да је буџет ове године за иновације повећан пет пута.

Србија је на европској иновационој ранг-листи Innovation Scoreboard, коју сваке године објављује Европска комисија и која је један од најрелевантнијих међународних показатеља иновационог раста, за само годину напредовала и заузима позицију чак испред осам земаља ЕУ, нагласио је министар.

Додаје да су коришћени подаци УН, ОЕЦД-а и Еуростата.

"Потребно нам је више људи који иновирају и то не само у својим пословним подухватима и каријери, већ и у свакодневном животу. Потребно нам је да иновације постану рутина", рекао је Поповић и истакао да су иновације, технологије и креативност кључне компоненте националне компетитивности.

"Србија у иновациону инфраструктуру улаже више од 70 милиона евра"

Поповић је навео да Србија у иновациону инфраструктуру данас улаже више од 70 милиона евра.

"Градимо научно-технолошке паркове у Новом Саду, Београду и Нишу. Унапређујемо факултетску инфраструктуру градећи нове објекте, лабораторије, развојне и истраживачке центре. Отварамо регионалне стартап центре у мањим градовима у Србији, где подстичемо технолошко предузетништво и помажемо појединцима и организацијама са иновативном идејом, да ту идеју претворе у иновацију спремну за тржиште", рекао је министар.

Навео је да држава директно финансира више од 200 иновационих пројеката српских стартап и технолошких компанија кроз програме његовог министарства и грантове Фонда за иновациону делатност.

"Спроводимо и програм подршке женском иновационом предузетништву који смо почели прошле године заједно с нашим партнерима из европског Института за иновације и технологије. Приватни сектор је предводник процеса дигиталне трансформације наше економије", рекао је Поповић.

Додао је да са поносом може да каже да Србија има велики број компанија које су глобални "шампиони" у областима у којима послују – енергетици, медицини, агроиндустрији, гејмингу и другим областима и које извозе производе из Србије у цео свет и тиме стварају додату вредност за домаћу економију.

Поповић је указао на растући проблем сајбер криминала и нагласио да тај проблем тера на удруживање снага у заштити безбедности дигиталног простора.

"Морамо да радимо заједно – Америка, Европа, Русија и Кина", поручио је Поповић.

Србија је у 2017. години направила историјски резултат и ИТ услуге и сервисе извезла у вредности већој од милијарду евра, што је више од вредности остварене извозом воћа и поврћа.

"Велики потенцијал у области иновација, потребна ближа сарадња"

Србија и земље региона имају велики потенцијал у области иновација и имају доста тога да понуде, изјавио је директор Европског института за иновације и технологије Мартин Керн.

Оценио је да би ситуација била још много боља када би постојала ближа сарадња земаља у региону по питању иновација и иновативног предузетништва.

"Постоји огроман потенцијал, али се не ради довољно на његовом коришћењу, посебно у домену науке и истраживања", навео је Керн.

Министар комуникација и транспорта Владе БиХ Исмир Јуско је рекао да је дигитална транформација горућа тема на глобалном нивоу и да нам је у региону потребна непосредна и отворена комуникација и размена идеја и пракси, како би унапредили дигиталну трансформацију.

Каже да су земље региону направиле значајне помаке у тој области у претходне две године и поручио да је добитна комбинација када се удруже државни и приватни сектор.

Министар науке и технологије Републике Српске Младен Шеранић је рекао да власти у региону треба да дају ветар у леђа приватницима у том сектору како би њихов брод могао успешно плови и да зато треба што чешће министри да се састају и разговарају о дигиталној трансформацији.

"Имали смо скоро изборе и чекамо формирање нове владе у Републици Српској. Већ смо разматрали да дамо више подстицаја на том пољу и формирамо ново министарство за научно технолошки развој, али и да повећамо буџет за улагања у ту област", додао је Шеранић.

Артур Бобвницки из Словачке иновационе и енергетске агенције рекао је да држава треба да створи плодно тло за нове предузетнике у области технолошког развоја.

"Држава мора да наступи као инвеститор у области иновација, али нисмо тако богате земље. Држава може да буде копартнер за предузетничке фондове", поручио је Бобвницки.

Директор Фонда за иновације Македоније Јован Деспотовски каже да је Македонија ове године повећала износ улагања у иновације за чак 12 пута,у односу на период од 2014. до 2017. године.

"Иновације су могуће свуда, нису то само млади људи и стартап фирме, ту су и мале и средње и велике фирме. Наш план је да средства за ту намену следеће године још увећамо", рекао је Деспотовски.

У анкети на панелу конференције 74 одсто људи је навело да идеја и иновација има у региону, али не и довољно новца за реализацију, 21 одсто да заостајемо неколико деценија, а пет одсто да пратимо светске трендове. 

Регионална конференција о технолошким иновацијама се организује под покровитељством Владе Србије и Уницефа, а у сарадњи са кабинетом министра за иновације и технолошки развој.

У оквиру конференције одржани су и бизнис састанци.

Отварању конференције присуствовао је и министар за заштиту животне средине Горан Триван.