Костић: Згађен сам подвалама оних који би историју да праве изнова

Владимир Костић је, на конференцији у Српској академији наука и уметности у Београду, оценио да се данас улога српског народа и државе у Првом светском рату креће између две велике лажи.

"Улога Србије се креће од виновника, директног изазивача на почетку рата до, када је рат приведен крају, и пошто смо скинули сопствене лешеве, стране која је изгледа једва у рату учествовала, судећи по местима у ложама на прослави годишњица", предочио је Костић.

Као да је, каже, Србија само рат наслућивала прислушкујући далеке канонаде, попут неких народа испод Магреба.

"Тако је, бар, изгледало у ложи", додао је Костић, коментаришући обележавање 100 година од краја Првог светског рата у Паризу.

Костић је рекао да је "буквално згађен подвалама оних који би историју да праве изнова и по својој мери".

"Вероватно под утицајем одмаклих година све мање ме интересује шта други мисле о нама и нашој улози у тим догађајима, али ме све више брине да и сами не почнемо да верујемо у те подвале", закључио је Костић.

Истакао је да "тамо где су наши невољни ратници и мученици стизали само зато да раскошно и нештедимице посеју своје гробове верујући да браћи носе слободу, а куда их, у сељачкој муци и ограничености, у мирним временима пут готово сигурно не би навео, данас их називају окупаторима и освајачима".

"Да ли је и Топлички устанак, иначе једна тужна и у Европи јединствена епизода овог рата, само фрустрација оних који су голоруки остали иза српске војске, па нису били у стању да задовоље своје колонијалне апетите, или се ради о неупоредивом жртвовању и непоновљеном усклику слободи оних који су се усправили свесни да су без изгледа на успех и спремни да плате страшну цену пркоса?", пита се Костић.

"Србија платила трагичну цену"

Владимир Костић каже да за њега нема дилеме да је Србија у Великом рату платила трагичну, а можда и фаталну цену.

"Од 4,5 милиона целокупног становништва Србије, 370.000 погинулих војника, 630.000 погинулих цивила, 114.000 тешких инвалида, око 500.000 сирочади, из Србије је интернирано око 400.000 људи", рекао је Костић.

Србија је, напомиње, била на првом месту у оба ратна табора по броју изгубљених мобилисаних војника.

"Пустошење поседа значило је деценијску глад становништва. Уништено је 57 одсто индустријских постројења, разорена су 544 предузећа. Србија је у рату изгубила најмање 2/5 свог укупног националног богатства. На крају рата Србију описују као 'костур', 'разорени војнички логор'. 'опустошену' земљу. Мир преживелима није доносио спокојство, већ нове недаће", закључио је Костић.

Костић је указао да данашњи догађај у САНУ спада у оне скупове који ће, какав год да буде, обележити годину у којој се одиграва.

"Тема овог скупа није попут тема којих се у тренуцима луцидности присетимо и чију целину потом стварамо. Ова тема може и без свих нас у овој сали, нико, међутим, у овој сали не може без ове теме. Нема у Србији ниједне породице која се за тренутак, с пијететом, у тишини не присећа изгубљених сродника у вихору рата који ће бити назван Великим, као да су нам остали били мали и као да и сам није био својеврсна припрема за још страшнију кланицу, која ће некима у овом балканском усуду допасти као понављање ужаса, а некима као фатум да исти ужас сада прођу њихова деца", рекао је Костић.

Осим што је убрзала завршетак рата, историчари сматрају да је победа Србије на Солунском фронту охрабрила јужнословенске покрете да допринесу распаду Аустроугарске монархије.

"Све ове жртве које је поднео српски народ и његова војска у току рата, јесте допринос ослобођењу свих, а то се данас мало зна", рекао је Миле Бјелајац са Института за новију историју Србије.

У два дана, историчари ће размотрити политички, економски и културолошки значај настанка заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца и шта је Југославија представљала за српски народ и њену улогу на Балкану и у Европи после рата.