Независност правосуђа - темељ правне државе

Конференција, коју је организовао Савет Европе у Клубу посланика у Београду, окупила је представнике судова и тужилаштава, струковних удружења, невладиних организација, правосудних институција, професоре...

Министарка правде Нела Кубуровић том приликом је указала да по правилу основна питања судијске независности треба да се уреде Уставом, као актом највише правне снаге који се мења по отежаној процедури, за разлику од закона, чија промена је релативно лака и зависи од воље тренутне парламентарне већине.

"Управо зато Србија има прилику да први пут на систематичан начин регулише основне принципе судске независности изменом Устава, поштујући препоруке и стандарде Венецијанске комисије", навела је Кубуровић.

Она је подсетила да је одавно уочено да независност судства не зависи првенствено од уставног и уопште нормативног оквира, већ од политичке и културне традиције, историјских прилика и правне свести једног народа.

 "Можда усвајање амандмана на уставне норме о правосуђу побуди делотворну сарадњу судске, извршне и законодавне власти, наравно, у границама уставних надлежности и постепено почне да уклања неповерење и осећај прикраћености који данас оптерећује све три стране", оценила је министарка правде.

"Сваки судија успоставља нови поредак у микрокосмосу" 

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић река је да сваки судија "успоставља нови поредак у микрокосмосу својом пресудом, а када је подели са другима, окреће се, и не гледајући за собом, наставља даље".

"Због тога, не онолико колико будемо имали апстрактних докумената законодавног и поличког карактера, већ колико будемо имали образованих, морално аутономних судија, различитих личности на функцијама тачно толико ћемо имати судијске независности", поручио је Милојевић.

Напоменуо је да да сви морамо бити свесни да је судство једна од три гране власти које функционишу у "креативној напетости" која, како је навео, показује да свака грана власти врши неопходну проверу осталих и тиме доприноси одржавању неопходне равнотеже.

"Упркос често истицаном значају независности судства, морамо рећи да нико па ни судство не може бити у потпуности независно од свих утицаја, посебно од сицијалних и културних у оквиру друштва у коме делује 'јер ниједан чивек није острво само за себе'", навео је Милојевић. 

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици указао је да је од независног правосуђа неодвојива одговорност правосуђа.

Обе ове ставке су темељи владавине права у модерним демократијама, а владавина права, како је навео, је кључни услов да би држава могла да буде члан ЕУ.

Подршка ОЕБС-а 

Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио рекао је да та мисија пружа подршку како државним инситуцијама ткао и удружењима судија и тужилаца ради успешне реформе правосуђа и то ће и аставити да чини.

Он је оценио да процес уставних реформи у Србији улази у најважнију фазу и да је четврта верзија нацрта уставних амандмана уврстила неке од фундаменталних одредби неопходних за независност судија.

Члан Државног већа тужилаца Татјана Лагумџија навела је да је независно правосуђе аксиом владавине права, који се углавном везује за судство, али који се у извесном облику релевантан и за тужилаштво.

"Независност правосуђа се не успоставља правосуђа ради, већ у циљу заштите људских права, и без обзира како ћемо тај принцип назвати, када су у питању тужиоци - самосталност, функционална независност у реалности то увек подразумева вршење јавнотужилачке функције на основу устава зкаона потврђених међуанродних уговора и других општих аката, без било каквих спољашњих утицаја у поједином предемту, било од стране зкаонодфавне и извршне власти, медија, удружења грађана јавних личности и слично", навеола је Лагумџија.

Скупу су се у уводном делу обратили и шеф одељења за правосуђе и правосудну сарадњу Савета Европе Хане Јункер и шеф Канцеларије Савета Европе Тобиас Флесенкемпер, који је и модерирао скуп. Конференцију је организовао Савет Европе.