Први италијанско-српски форум зелене економије

Потенцијалним инвеститорима представљена су 22 пројекта Италијанског националног савета за истраживање, које је Влада Србије одобрила као пројекте од великог значаја.

Амбасадор Италије Карло Ло Кашо истиче да је циркуларна економија најефикасније средство за конкретне моделе одрживог развоја.

"Развијање циркуларне економије не само да је могуће, већ носи и конкретне погодности. У Италији, сектор циркуларне економије остварује промет преко 80 милијарди евра", наводи Кашо.

Председник удружења италијанских индустријалаца Конфиндустрија Србија Ерик Кошута указује да зелена и одржива економија доноси нова радна места, повећава конкурентност предузећа и штити животну средину. То је најважније, јер природни ресурси нису неограничени, додаје Кошута.

Упола мања потрошња сировина 

За десет година Италија је преполовила потрошњу сировина, а у циркуларној економији запошљава више од пола милиона људи.

"Морамо да чувамо природу, али морамо да имамо и развој индустрије, али оне које неће уништити природу. У Србији, ставио бих фокус на производњу млечних производа", каже Мауро Маркети из италијанског националног истраживачког центра.

Србија рециклира тек око 10 одсто употребљених производа и заостаје 20 година за развијеним земљама Европе.

Имамо прилику да сагледамо све оно што се догодило ових 20 год у земљама које су развијене и да прескочимо неке ствари које ваља прескочити, а да се истовремено одмах укључимо у најмодерније светске процесе, сматра министар за заштиту животне средине Горан Триван.

Европска унија годишње произведе више од две и по милијарде тона отпада. Процењује се да би спречавањем стварања отпада и његовом поновном употребом могло да се уштеди и до 600 милијарди евра.