Ново Брдо – од средњовековног сјаја до српске енклаве

Ново Брдо сада је српска енклава са више од 3.000 становника, на тридесетак километара од Грачанице. Чувена тврђава сведочи о времену када је било најзначајније рударско насеље и урбано средиште средњовековне Србије, одакле је експлоатисано злато и сребро, којим се трговало у читавом региону. Данас српски народ овде живи у раштрканим селима, у изолацији, са надом да ће, упркос свему, опстати.

Школа у селу Јасеновик парадигма је косовске свакодневице – после 1999. је обијена, неколико учионица узурпирано, и у њима се паралелно одвија настава на албанском језику.

На вратима учионица српских ђака су решетке, а међу ученицима углавном мук. За ђаке пешаке и све угрожене породице Новог Брда храна стиже свакодневно, из Народне кухиње "Мајка девет Југовића".

"Волела бих да ово место буде другачије, да бих могла да живим ту. Aко се не промени, мислим да ћу морати да се одселим негде", рекла је ученица седмог разреда Ивана Ђокић из села Јасеновик.

Удаљени једни од других, усамљени, Срби се овде баве пољопривредом и стрепе за безбедност и за зараду.

Љубисав Савић из Новог Брда има деветоро деце, четворо унучади и снаху. Страхујe за децу кад год изађу из дворишта.

Госпава Савић гледа да најпре деца буду обезбеђена. "После за нас, шта има – то је", рекла је Госпава.

Повећање такси на 100 одсто донело је нове проблеме мештанима. Бојан Ристић из села Бостане каже да је за све грађане на Космету то огромна економска криза.

"Данас сам узео брашно. Било је осам евра, сад је дванаест. Издржаћемо, одавде не одлазим нигде. Овде је горе, а горе је можда – још горе", прича Бојан.

У Новом Брду, српском народу се не краде само будућност. И прошлост је оно што им се одузима.

У историјским списима се први пут помиње 1319. године, пред крај владавине краља Милутина.

Свој врхунац доживљава у петнаестом веку, када га путописци описују као "град сребрн, уистину златан". Био је, кажу, пет пута већи од ондашњег Лондона. У њему је кован први српски новац и донет закон о рудницима, други такав документ у Европи. Приштинске власти сада га представљају као део своје баштине.

Тешко је на северу Косова и Метохије, али јужно, када се пређе Ибар, на земљи Светих архангела, Грачанице, Дечана, Пећке патријаршије... људска се мука и туга још теже мере.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.