Пауновић: Кроз 388 препорука УН унапређујемо људска права

"Та чињеница за нас у Србији треба да представља задовољство и јако смо поносни на остварен резултат", рекла је Сузана Пауновић поводом почетка дводневне регионалне конференције "Праксе у извештавању према уговорним телима УН за заштиту људских права и праћење примена препорука".

"Важно је да оно што радимо осећају и грађани", додала је Пауновићева.

Према њеним речима, Србија је спремна да реалним показатељима покаже какав је напредак направљен на пољу заштите људских права, што је, како је оценила, у интересу свих њених грађана. 

"Србија је у претходне четири године кроз извештавање пред надлежим комитетима УН прошла доста успешно и добила 388 препорука шта треба да се ради како би се људска права даље унапређивала и ми на посвећен начин радимо на реализацији тих препорука", навела је Пауновићева. 

Према њеним речима, тај скуп посвећен људским правима има за циљ да се размене примери добре праксе како би се права грађана спроводила на делотворан и ефикасан начин.

Србија је, како је додала, једна од ретких земаља у региону која има посебно тело Владе – Савет за праћење препорука механизама УН.

"Такав Савет показује посвећеност Србије и доприноси даљем унапређењу положаја људских права и све те активности које се реализују су додатни импулс и преговарачком поглављу 23, јер чине заједнички сет у области људских права", рекла је Пауновићева.

Подсетила је да је Србија потписала осам основних међународних уговора УН у области људских права.

Потпредседник комитета УН за права особа са инвалидитетом Дамјан Татић упозорио је да је Национална организација особа са инвалидитетом, која заступа интересе око 800.000 грађана са инвалидитетом, указује на потребу борбе против стереотипа, борбе проитив дискриминације и подизање свести јавности што се ради дугорочно. 

Према његовим речима, Србија није променила два прописа, није укинула одредбе по којима се особе са инвалидитетом стављају под старатељство или одредбе о заштити особа са менталним сметњама којима је омогућена принудна институционализација особа са инвалидитетом.

Србија није учинила довољно на пољу приступачности ни зграда ни јавног превоза, али ни медијских садржаја, рекао је Татић и додао да медији, укључујући и Јавни сервис, имају само два одсто програма прилагођеног глувима. 

Потребно је развијање сервиса подршке особама са инвалидитетом, персоналне асистенције, рекао је Татић и додао да је проблем и у запошљавању, поготово оних старијих.

Шеф програма за људска права УН тима у Србији Милан Марковић рекао је да је Србија уложила огроман напор у праћењу извештавања о стању људских прва.

Додао је да најпре треба радити на унапређењу права особа са инвалидитетом, Рома о припадника ЛГБТ.