Културни и друштвени инжењеринг у Црној Гори, али и неправда за ђаке

Професор Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке, каже да лектира треба да буде и регионална и локализована, да у њој треба да буде и аутора који можда нису свима другима важни, те да се на одређено време мора мењати и актуелизовати, али да је Црна Гора "прешла апсолутно сваку црту елементарне људске и историјске пристојности".

"У низу монтенегринских и дукљанских недостојности, а то нерадо говорим и не бих можда оваквим речима то ни рекао, да сад стварно нису прешли апсолутно сваку црту елементарне људске и историјске пристојности. У томе што су чинили, они су сада додали још један изванредан бисер", сматра Јерков.

Каже да је једна "удруга несрећника" која мисли да се културом може владати нашла за сходно да писце који не би били спорни ни у једној држави на планети избаци из оне државе у којој би најпре морали да буду. 

"Можемо правити две или 52 државе, али је најважније да будемо нормални. И могу ја бити задовољан или незадовољан развојем историјских догађаја, али треба да комуницирам с људима на нормалан, пристојан и цивилизован начин", каже Јерков.

То, наводи, показује да је једна врста друштвено историјске шизофреније достигла свој врхунац.

"Као стари циник, можда могу да се томе и обрадујем, јер пре или касније ће разуман и паметан свет видети каква је то будалаштина и од такве будалаштине морати да одустане, у овом или оном историјском облику", наводи Јерков.

Упитан куда води таква политика, Јерков каже да може да води или у нестајање нормалних људи и стварање "патолошке пропале државе" или у то да се нормални људи побуне против насиља над собом.

"И да у следећој генерацији кажу - људи, толико сте нас лагали да бисте се накрали, да се овоме мора стати на пут".

Јерков истиче и да је бескрајно тужан због тога што су деца у Црној Гори веома оштећена.

Професор Мило Ломпар каже да је избацивање истакнутих српских писаца из црногорске литературе наставак културног и друштвеног инжењеринга који се одвија у Црној Гори, културно назадовање јер је реч о изузетним писцима, као и облик дискриминације Срба у тој земљи.

Њихов циљ је да се српска култура на известан начин учини страном у Црној Гори, без обзира на то што у тој земљи постоје врло видни трагови српске културе у прошлим временима, сматра Ломпар.

"Ово се ради и унутар школске литературе јер је орбазовни систем један од најзначајнијих елемената у формирању комплетног идентитета човека", каже Ломпар и истиче да је реч о мерама чија се делотворност мери на дуг рок. 

Наводи и да оне представљају само део читавог низа мера с циљем да се припадници српског народа на известан начин денационализују и да у исто време они који управљају том операцијом обликују пожељну стварност.

Управник Библиотеке САНУ, академик Миро Вуксановић каже да је у последњих 20 година навикао да добија лоше вести из "завичајне Црне Горе" и да му ништа од тога није изненађење. 

"Српска Црна Гора је кренула другим путем. Свима је познато због чега се тако ради. Увек су велики одлучивали о судбини малих, увек су мали без достојанства служили велике", каже Вуксановић.

Сматра да је неспособнима највећа жеља да буду на месту способних и да, ако се то деси, настаје општи поремећај, који се сада догађа и у новоцрногорској лектири.

"Они који о томе одлучују на место водећих српских писаца стављају сами себе. Очекујем да ће се и даље тако радити све док не дођу до нуле. А када у тој ствари све постане нула, неко ће из лектире избрисати неприродна имена и тако ће све кренути правим путем", каже Вуксановић.

Избор нових аутора у лектири за основце само је један сегмент општег програма антисрпске политике коју власт Црне Горе преузима према српском народу, сматра црногорски књижевник Будимир Дубак.

"Црногорска власт је прво избацила српски језик. И то језик на којем је написано све што је написано у Црној Гори. Од Мирослављевог јеванђеља, преко Ободске штампарије на Цетињу, штампарије Божидара Луковића - Подгоричанина, Светог Петра Цетињског, затим Његоша и целокупна књижевност по којој се српски народ у Црној Гори легитимише вековима", истиче Дубак. 

Дубак сматра да се ради о својеврсној дискриминацији, или, како каже, "прећуткивању постојања српског народа".

Он примећује да не постоји могућност да се "о било којој српској књизи или културном догађају" било шта појави у званичним државним медијима.

"Јуче су завршени Његошеви дани, тродневна манифестација, заиста величанствена, а о томе у државним медијима нема ни једне речи", додаје Дубак.

Песник Љубивоје Ршумовић не жели да се меша у просветну политику једне суверене државе јер имају, каже, право да раде од свог језика и своје лектире шта год хоће.

"Једино као човек који се целог живота бави децом и који је цео живот на њиховој страни могу само да жалим што неће бити у прилици да у школи науче напамет Шантићеву 'Емину' или неку песму Јована Дучића", рекао је Ршумовић.

Десанка Максимовић, Јован Јовановић Змај, Алекса Шантић, Бранко Радичевић, Добрица Ћосић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Љубомир Ненадовић избрисани су из лектире за основне школе у црногорским школама, а на њихово место дошли су махом босанскохерцеговачки и хрватски писци.

За читање у основним школама хрватска књижевница Сунцана Шкрињариц, босанскохерцеговацки новинар и књижевник Кемал Цоцо, хрватски и босанскохерцеговачки дечји писац Шимо Ешиц, црногорски прозни писац Кемал Мусић, босанскохерцеговачка списатељица Хаснија Муратагић-Туна.