Ђукић Дејановић: Ангажовати све капацитете да свако дете оствари сва своја права

На конференцији "Сарадња система у пружању подршке деци са развојним ризицима и сметњама и њиховим породицама – ка интегрисаним услугама раних интервенција", Славица Ђукић Дејановић је рекла да, према подацима Светске здравствене организације и Светске банке, "од три до 22 одсто деце у свету има неки вид сметњи у развоју, а мање од пет одсто има јасан инвалидитет".

Према њеним речима, "губитак вида је најчешћи инвалидитет праћен губитком слуха, интелектуалним сметњама и поремећајима из спектра аутизма".

Подсетила је да је у документу "Позив на акцију за унапређење раног развоја деце", који су у марту ове године потписали ресорни министри у Србији, "развој система раних интервенција препознат као један од шест кључних приоритета у циљу унапређења подршке деци најмлађег узраста".

Ђукић Дејановићева је навела да "делотворни програми ране интервенције захтевају међусекторски приступ".

Истакла је да "рана интервенција обухвата широк спектар активности које спроводе тимови стручњака у циљу препознавања специфичних потешкоћа које се могу ублажити или отклонити код деце која показују неки степен заостајања у развоју".

Ђукић Дејановићева је нагласила да су прве године живота кључне за почетак третмана код деце која се суочавају са развојним ризицима, као и да се квалитетним програмима и раним откривањем могу успешно превенирати секундарне последице врло озбиљних инвалидитета.

"Правовремено препознавање сметњи, што ранији почетак програма ране интервенције са широким спектром доступних услуга, уз ангажовање родитеља као активних учесника, али и подршке локалне заједнице и стручних служби, од здравствених и образовних до социјалних, са којима дете и породица долазе у контакт у најранијем периоду развоја могу да дају добре резултате", рекла је Ђукић Дејановићева.

Указала је да посебну улогу има примарна здраствена заштита, односно лекари у домовима здравља који могу да прате развој детета и пре рођења, а затим у првим годинама живота, и који су кључни за његов даљи развој.

"Сарадња свих актера, од родитеља преко стручних служби, државних институција на локалном нивоу, једини је гарант за развој успешног система раних интервенција", оценила је Ђукић Дејановићева.

У плану је увођење додатна три превентивна педијатријска прегледа -у деветом и осамнаестом месецу и у другој години живота детета. Србији недостају и развојна световалишта-тренутно их је 35.

"Зато интензивно радимо на осавремењавању рада развојних саветовалиста. Зелимо да омогуцимо да свако дете са тескоцама и сметњама у развоју и њихови родитељи јос од првог дана зивота детета имајуприступ овим веома вазним услугама. верујемо да це ускоро сваки округ у Србији имати барем једно квалитетно развојно саветовалисте", каже Весна Књегињић и Министартва здравља.

Директорка канцеларије Уницефа у Србији Ређина де Доминићис рекла је да је период од рођења до треће године живота кључан за развој детета.

Ако се проблеми открију на време и ако дете добије правовремену помоћ велике су шансе да има квалитетан живот. Нова директорка канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији упознала је много такве деце.

"Сећам се Мурата из Турске, Ајше из Марока, Марија из Италије, Светлане из Црне Горе. Са овом децом и њиховим породицама сам јос у контакту. Успешни су у школи, некима од њих јос је потребна подршка а неки су наставили школовање, имају много пријатеља и срећни су својим зивотима", наводи директорка канцеларије Уницеф-а у Србији Ређина де Доминићис.

Навела је да једно од петоро деце има развојне ризике и потешкоће и да је због тога развијање модела за ране интервенције у Србији или јачање услуга које већ постоје, кључни задатак.

Објаснила је да Србија има добар институционални програмски оквир и инфраструктуру за интервенције у раном детињству, као што су превентивни педијатријски прегледи, али је истакла да је потребно додатно улагање у ову области.

Додала је да би требало да се "убрза спровођење делотворних савремених метода рада стручњака и промени парадигма пружања услуга".

"Образовање родитеља је кључно", истакла је директорка канцеларије Уницефа и навела да би "ове услуге требало да буду доступне широм Србије како би допрле до сваког детета".