САНУ сутра бира нове чланове

Сутра се одржава Изборна скупштина Српске академије наука и уметности на којој ће бити разматрано 26 кандидата за дописне чланове Академије и 18 за редовне.

Канидат за дописног члана Одељења за математику, физику и геонауке с двотрећинском подршком је Жељко Шљиванчанин, кандидати за дописне чланове Одељења језика и књижевности с већином гласова су Јован Делић, Зоран Пауновић, Љубинко Раденковић и Михајло Пантић.

Са двотрећинском подршком на Изборну скупштину за дописног члана Одељења хемијских и биолошких наука иде Тања Ћирковић Величковић, а са већином гласова Алекса Обрадовић, Марјан Никетић и Павле Павловић.

Кандидати за Одељење друштвених наука са двотрећинском подршком су Алпар Лошонц и Павле Петровић, а са већином гласова Слободан Антонић, Милена Драгићевић Шешић и Мирјана Рашевић.

Са већином гласова на скупштину иду Влада Вељковић, Славиша Трајковић и Драгослав Шумарац за дописне чланове Одељења техничких наука, док су кандидати за Одељење историјских наука са двотрећинском подршком Драган Војводић, Вујадин Иванишевић и Мира Радојевић, а са већином гласова Ðорђе Бубало.

Једини кандидат за члана Одељења медицинских наука, и то са већином гласова, је Татјана Симић, док су кандидати за нове чланове Одељења ликовне и музичке уметности Јелана Јовановић и Сава Халугин са двотрећинском подршком и Борислав Стојков и Милета Продановић с већином гласова. 

Кандидати за иностране чланове САНУ су Џелал Шенгор (Одељење за манетамитику, физику и геонауке), Мирослав Крстић и Мауро Ферари (Одељење техничких наука) и Еуђен Симион (Одељење језика и књижевности).

Кандидати за редовне чланове су дописни чланови Зоран Радовић, Милан Судар и Миодраг Матељевић (Одељење за математику, физику и геонауке), Горан Петровић, Злата Бојовић, Слободан Грубачић и Милован Данојлић (Одељење језика и књижевности), Слободан Милосављевић, Радмила Петановић и Радомир Саичић (Одељење хемијских и биолошких наука).

На коначној листи за Изборну скупштину су и Александар Костић (Одељење друштвених наука), Милош Којић и Велимир Радмиловић (Одељење техничких наука), Љубодраг Димић (Одељење историјских наука), Зоран Кривокапић, Милорад Митковић и Петар Сеферовић (Одељење медицинских наука) и Милица Стевановић (Одељење ликовне и музичке уметности).

После последњих избора 2015. године САНУ је имала 147 чланова, а тренутно има 128 (92 редовна и 36 дописних) и по броју академика на 100.000 становника Србија је на последњем месту у региону.

Најбројнија су одељења медицинских наука и за математику, физику и гео-науке са по 24 члана, а најмањи број чланова, свега шест, има Одељење друштвених наука.

Због те велике неравномерности у броју чланова међу одељењима прошле године је измењен Статут САНУ и ограничен број чланова по одељењу на 25.

Највише кандидата је ове године предложено за два одељења – Одељење друштвених наука и Одељење медицинских наука.

САНУ је током целе изборне процедуре, која је трајала годину дана, била изложена учесталим нападима, а Председништво Акедемије је све оптужбе које се тичу нерегуларности и нетранспарентности процедуре, па све до тога да је САНУ у дубокој кризи, одбацило као нетачне и неаргументоване.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 04. март 2026.
15° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом