Рушење објекта кошта 50 евра по метру квадратном

Вршилац дужности председника Привредне коморе Београда и стручњак за грађевинарство Аца Поповић је рекао Танјугу да нова законска решења представљају озбиљну препреку за било кога ко би се у овом тренутку усудио да започне нелегалну градњу објекта.

Каже да је инспекција донела решења за рушење скоро свих нелегалних објеката на територији Београда и да инспекције одавно раде на евидентирању тих објеката, али да од њих не зависи којом брзином ће се и рушити, с обзиром да само рушење објекта кошта око 50 евра по метру квадратном.

"Закон о озакоњењу подразумева санкције, ово је већ ко зна која верзија закона, а проблем је што у међувремену нисмо зауставили дивљу градњу. Да ли је ово најава заустављања дивље градње, волео бих да је тако. Бесправна градња се као проблем појавила, пре свега, у рубним деловима великих градова, као и у Београда".

Како је рекао, у последњих око 10 до 15 година дозволило се да се та дивља градња прошири на сам центар Београда, што је драстично пореметило услове живљења свих околних станара легалних објеката.

"Често су ти објекти заузимали веће површине него што то урбанизам дозвољава. Прави се велики број малих станова, који немају ниједно гаражно место. Такође, види се да ти објекти не задовољавају основне услове стабилности по питању конструктивних елемената. У случају земљотреса ко ће гарантовати да ће сутра тако легализаован објекат бити сигуран у дужем периоду. Ако га легализујете ви кажете да је стабилан и кажете грађанима купите овај стан - бићете сигурни. То је велики проблем, тако да се сигурно морало стати на пут дивљој градњи", навео је Поповић.

Подсетио је да се могу легализовати само објекти који се налазе на аероснимку из 2015. и да сада сви привремени прикључци на инфрастрктуру нелегалних објеката морају да се укину ако се донесе решење да објекат не може да се озакони.

Поповић је рекао да је питање и проблем шта ће се десити са објектима који су у међувремену већ усељени, јер рушење таквих објеката има и социјални аспект.

"Са друге стране, важно је да објекте који нису усељени и нису прикључени на инфраструктуру не прикључујемо. Надам се да ће овај закон бар ту ствар да реши. А, што се тиче тога колико брзо ћемо моћи да рушимо неке објекте, овај закон ту процедуру упрошћава, не чекају се разне жалбе у поступцима".

На удару ће бити, пре свега, бесправни објекти на јавним површинама, на инфаструктурним коридорима и местима где је нестабилно тло и где постоји могућност да се ти објекти уруше.

"Отприлике рушење објекта кошта око 50 евра по метру квадратном, јер није то само питање рушења, већ и одвожења тог матаријала и питање депонија пошто нисмо још омогућили одвајање грађевинског од комуналног отпада. Мислим да је инспекција за све објекте на територији Београда који су нелегално грађени већ донела решење о рушењу. Инспекције у општинама раде свој посао, а друга ствар је како се рушење после спроводи, то је ствар извршних органа и новца и политичких и социјалних елемената", закључио је Поповић.

Измене и допуне Закона о озакоњењу објеката предвиђају да је уместо правоснажног решења којим се одбија или одбацује захтев за озакоњење довољно коначно, најчешће другостепено, решење којим се захтев за озакоњење одбацује или одбија.

Та мера требало би да донесе много више уклањања нелегалних објеката него до сада, јер се на рушење чекало до окончања предугих управних и судских спорова.

Измене закона предвиђају да сви нелегални објекти имају забрану прометовања до доношења коначног решења о озакоњењу или његовог одбијања, што је пре свега усмерено против неодговорних инвеститора који желе да се обогате кршењем закона и избегавањем плаћања грађевинских и комуналних општинских и градских такси.

Због њих се уводи ова забрана и неће моћи да тргују нелегалним објектима.

У Србији постоји укупно 2,2 милиона бесправно изграђених објеката.