Колико је Србија унапредила положај особа са инвалидитетом

Дамјан Татић из Националне организације особа са инвалидитетом каже да се ради на развијању мапе приступачности, као и да је на Јавном медијском сервису повећан број програмских садржаја који су доступни глувим особама, уз употребу титловања.

"Канцеларија заштитника грађана је национални механизам за превенцију тортуре, буџетски фонд се користи за подстицање запошљавања особа с инвалидитетом, развијају се сервиси подршке, али наравно и даље у Србији, и даље велики број јавних објеката, јавни превоз, информације и комуникације још увек нису приступачни, што је једна од обавеза", указује Татић.

Сервиси подршке нису у довољној мери заживели, напомиње Татић и наводи да свега неколико стотина особа са инвалидитетом користи услугу персоналног асистента, што је апслолутно недовољно.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић каже да се у наредном периоду очекује већи број активности у области измене закона, посебно оних којима се уређује питање старатељства, односно лишавања пословне способности особа с инвалидитетом.

"Важно је да ћемо се бавити темама приступачности, боље приступачности. То је нешто што захтева посебну пажњу, а и један број медицинских третмана, који се предузимају у односу на особе с инвалидитетом, мораће да се преиспита", поручила је Пауновићева.

Србија је једна од 177 земаља које спроводе одредбе Конвенције о правима особа с инвалидитетом.

Пре две године, Комитет за права особа са инвалидитетом УН-а препоручио је Србији шта би требало да уради до 2020. за бољи положај тих особа.