Ђуровић: Миграција не може да се реши једностраним актима

Миграције су данас један од највећих глобалних проблема, за који ни међународне организације, ни светски лидери никако не могу да нађу решење.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Радош Ђуровић каже да још једна земља не жели да учествује у глобалном договору о решавању проблема миграција, а то је Аустрија.

Подсеча да је договор потекао од 2015. године и са напорима Њујорка, односно њујоршки протоколом и скоро све земље су биле вољне да проблем донекле уреде.

Према његовим речима, проблем је глобалног карактера и захтева разумевање већине земаља чланица УН.

"Немамо глобално решење. Прва земља која је иступила из оваквог споразума и договора је САД, потом Мађарска и сада Аустрија. Дефинитивно један тренд отпора суочачања са овим проблемом на глобалном нивоу постоји, што је опасно, имајући у виду да миграција не може да се реши једностраним актима, нити иницијативама појединих земаља", каже Ђуровић.

Говорећи о евентуалним последицама на Србију, Ђуровић каже да последице по питању споразума нису директне.

У питању је један споразум који би требало на крају године у Маракешу да се потпише, каже Ђуровић. Установио би правила и принципе како управљати миграцијом широм света, шта обезбедити од основних људских права, како решавати питања која погађају миграције и избеглиштво.

Према његовим речима, одсуство учешћа у оваквом споразуму је политичка порука да неке земље не желе да учествују у томе и не виде миграцију као глобалан проблем. Истиче да се у српској јавности се о глобалном проблему није много говорило.

Ако Босна затвори границе, Ђуровић каже да је то сада друга ситуација, где ствари долазе на регионални ниво.

Ђуровић је рекао да сада велики број миграната покушава да из Србије уђе у Хрватску и да би се, ако БиХ затвори своје границе, мигранти у већем броју задржавали у Србији.

За сада већи број људи миграната који долази у Србију покушава да уђе у Хрватску, тако да је главна рута из Србије према Хрватској и даље за Европу и ту имамо стална враћања људи, каже директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

"Наша позиција је налик тампон зони, међутим бројке и људи су такве да сада ситуација није критична али морамо да размишљамо", истакао је Ђуровић.

Пет хиљада миграната је свакодневно у земљи, то није велики број с обзиром на капацитете и то може да се регулише, али далекосежно миграција мора да се уреди, Србија није чланица ЕУ, она се налази на спољним границама Уније, објашњава Ђуровић.

"На југу нема интензивну сарадњу са земљама које нису чланице ЕУ, тако да постоји простор који мора да се уреди договорима са ЕУ, која је главни чинилац или актер када говоримо о миграцији", закључио је Ђуровић. 

За намеру америчког председника Америке Доналда Трампа да укине право на држављанство бебама миграната рођеним у САД, Ђуровић каже да ће изазвати "популистичке ефекте", али и угрозити темеље америчке државе и друштва у којем су мигранти кроз историју били покретачка снага.

"Ти људи не одлазе у САД само из економских разлога, све више одлазе због политичког прогона или насиља у земљама Латинске Амрике", рекао је Ђуровић.