Како казнити човека без савести?

Чак две трећине силоватеља по изласку из затвора понови дело и врати се иза решетака. Најстрожа казна у Србији је 40 година затвора. Део јавности, међутим, сматра да та казна није довољна за оне који почине најтежа кривична дела, посебно када су жртве деца, и предлажу доживотни затвор или чак смртну казну. Највећи проблем је како казнити особе које, по процени психијатара, немају савест и никада неће схватити да су погрешиле.

"Сећам се једног разговора у коме питам убицу: ‘Па је л' ти било жао кад си убио оца и мајку, па убијаш и дете од осам година', а он каже: ‘Наравно да ми је било жао, у кући је било само две хиљаде марака, марке су тада биле. Дакле, да је било 20.000 марака он би довољно радио за ту суму, замислите тако монструозан систем вредности", преноси своје искуство неуропсихијатар проф. др Славица Ђукић Дејановић.

Адвокат Тома Фила, на основу свог искуства, тврди да силоватељи никада не признају кривицу.

"Знате, ја сам имао случај, где сам гледао – саветодавно из моје канцеларије – човек је сачекивао жене испред 'Галенике', удари циглом у главу и силује, док га нису ухватили, и тврдио је: Оне су се заљубиле у мене", каже Фила

Силоватеље, серијске убице, починиоце најстрашнијих кривичних дела, често повратнике, треба тражити међу особама са поремећајем личности, кажу стручњаци. То није болест, тврде и не може се лечити лековима.

"Њих препознајете по томе што на мале поводе реагују драстично, ако их неко мало наљути склони су тучи, агресивним испадима. Код њих се заправо и не развија још од треће до седме године једна инстанца човекове личности која се зове савест", објашњава професорка Ђукић Дејановић.

Тома Фила сматра да су потребни тимови психолога и психијатара да би они схватили шта су урадили и да им, када изађу из затвора једног дана, не падне на памет да понове.

"То је једна варијанта која успева код нормалних људи. Велико је питање код оних који су патолошки случајеви. Начин репресије у затвору није баш много 'поправан'. Ретко да сам видео неког да се поправи ако није сам почео да размишља, ако сам не дође до тога", указује Фила.

Да ли су после одслужене казне такве особе и даље опасност за средину у коју се враћају да живе?!

"Инвестиција у такву особу мора бити та психолошка, психијатријска, стручна, још у периоду боравка у затвору. Ако особа током боравка у затвору ништа није урадила на сви овим сегментима, постоји шанса да ће она поновити дело које може бити јако опасно за појединце и за окружење и ту је социјални надзор над таквом особом практично неопходан с једне стране. С друге стране, за случај покушаја да понови дело ту се мора ићи на драстичније казне", истиче професорка Ђукић Дејановић.

Могу да буду осуђени на максимално 40 година затвора. Многи сматрају да то није довољно. Предлажу да се уведе доживотна робија, а чак се тражи и смртна казна.

"Ја сам лично против доживотне робије, јер мислим да човеку треба дати неку шансу", истиче Тома Фила.

Сагласни су да закон омогућава изрицање најстроже казне, али је проблем што се оне у већини случајева не изричу. Ако ћемо у ЕУ не можемо размишљати ни о смртној казни, а та казна је противна и конвенцијама о људским правима које смо потписали.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.