Социјално предузетништво чека законски оквир

На први поглед, кафа као и свака друга. Али, у овом кафићу зарада власника није приоритет. Некадашњи корисници "Свратишта" ту зарађују за живот.

"Сада ми је много лакше, не морам да се цимам и тако то. Овде могу да радим и зарађујем и имам своју плату, не морам да се бринем да ли ћу да имам паре или нећу", објашњава Емир Кадријевић који ради у социјалном предузећу "Кафе бар Шеснаест".

Кафић послује као социјално предузеће, а идеја таквих је да профит не служи увећању имовине власника, већ запошљавању људи који теже долазе до посла. Ипак, немају никакве погодности јер су у систему исти као и сви други. Адекватан закон не постоји.

"Три нацрта су већ била у претходних пет година, ниједан није дошао до владе и парламента. Надамо се да ћемо сада успети да укључимо искуство из региона, из Немачке, из развијенијих друштава и да ће нови закон бити адекватан, да ће обезбедити неке финансијске инструменте којим ће да подстиче настанак и развој нових социјалних предузећа", каже стручни консултант за социјална предузећа Миодраг Схрестха.

Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поручују да се на Закону о социјалном предузетништву интензивно ради и да ће се у скупштинској процедури наћи до краја године.

"Овај Закон ће драстично променити ситуацију, пре свега, у томе што предвиђа да оснивачи социјалних предузећа могу бити привредна друштва у складу са Законом о привредним друштвима и могу бити социјални предузетници. Оно што је врло специфично за ова привредна друштва је то да ће они 70 одсто профита морати да улажу у социјално предузеће. А с друге стране, за разлику од других привредних субјеката и привредних друштва, немају само оснивачи право гласа већ имају сви запослени", каже државна секретарка у Министарству за рад Бојана Станић.

Док чекају закон, будући социјални предузетници не губе време. Разумевања има, кажу две Београђанке, које покрећу производњу музичких честитки које ће правити млади када напусте поправни дом.

"Није једноставно, али ипак, морам признати да је друштво осетљиво и када кажете зашто заправо покрећете целу причу, некако је спремније да вас подржи и да тај ваш бизнис заживи", каже Јелена Срнић Нерац која је покренула пројекат "Док Ток".

Када закон заживи, предузећа која већ послују као социјална, добиће рок за усаглашавање са законом, док ће нови привредни субјекти који желе овај префикс, то моћи након добијања дозволе ресорног министарства.