Како да се контрола трошења новца не претвори у контролу медија

Колико су нове технологије олакшале посао медијима, толико су их и довеле у неповољан положај. Утицај класичних медија опада, а уз то све су сиромашнији јер се оглашивачи селе на интернет.

Локалним медијима прва би помоћ требало да пружи локална самоуправа, сматрају новинари.

Председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић истиче да би локалним самоуправама у Србији требало да се уведе обавеза да издвајају минимална буџетска средства годишње за медије, пре свега локалне.

"Тражимо да то буде два одсто годишњег буџета", прецизирао Радомировић.

На тржишту оглашавања у Србији, које вреди око 150 милиона евра, локални медији готово да нису препознати. Слично је и у Хрватској.

"Медији који желе критички бити расположени и писати о стварима које занимају јавност најчешће су мета тих, ми их зовемо у ХНД – локалних шерифа", напомиње председник Хрватског новинарског друштва Хрвоје Зовко.

Суочени с мањком комерцијалних прихода, медији у БиХ се све више ослањају на средства из буџета.

"Од десет кантона – пет има своје радио-телевизије и оне се углавном финансирају из буџета и није проблем финансирање већ начин контроле РТВ кућа, јер онај ко даје новац строго, јасно диригује", указује председник Удружења босанскохерцеговачких новинара Марко Дивковић.

А мора ли увек тако да буде?

Помоћница министра за информисање и медије Славица Трифуновић сматра да уопште не треба да постоји притисак ако се медији финансирају из буџета или ако их финансира држава.

"Ја сам скоро била у Аустрији и тамо се плаћа претплата 26 евра за јавне сервисе, регионалне јавне сервисе и део се издваја за локалне регионалне медије. Такође, држава директно финансира све медије, и они кажу и тврде да су независни", каже Трифуновићева.

У Србији постоји 2.300 медија, а Министарство културе и информисања ове године издвојило је за суфинансирање осам медијских пројеката, укупно 275 милиона динара.