Подршка УНХЦР-а едукативној инклузији Рома

Пут до посла много је лакши за оне који се образују и који су спремни да се стално усавршавају.

"Овај програм ми је доста помогао на личном развоју, пре свега јер студирам на Академији уметности и планирам да се бавим ромском културом у свом даљем раду. Академија ми пружа знање, а рад у Министарству културе ми је пружио искуство на који начин се пишу пројекти, шта се бодује, шта се гледа, како се прегледају извештаји, како се пишу, тако да ми то доста значи за будући рад", наводи Томислав Јовановић, студент Академије уметности.

Изабела Сејдић, медицинска сестра из Прокупља, наводи да се труди да Ромима када дођу у Дом здравља на преглед објасни куда да оду по упут, али и објасни колико је важан поступак личне хигијене као и вакцинација.

У свим земљама Западног Балкана положај Рома је бољи, али у неким сегментима ситауција се не мења, наводе у УНДП-у.

"Има више образованих Рома и Ромкиња него пре десет година, али ова позитивна промена се не одражава у повећању броја могућности њиховог запошљавања", наводи Стелијана Недера из Програм УН за развој у Србији.

"Роми да буду динамичнији, агилнији и јединственији"

Србија има Стратегију за унапређење положаја Рома до 2025. године и Акциони план према којима су локалне самоуправе дужне да им олакшају пут до посла.

"Решавање проблема укључивања Рома и питање интерно расељених лица важно је и за процес приступања Унији и ми ту подржавамо Србију. Веома је важно да нико не буде изостављен из тог процеса одрживог развоја", наводи Ханс Фридрих Шодер, шеф председништва УНХЦР-а у Србији.

Бранко Ружић, министар за државну управу и локалну самоуправу, наводи да је Ромима то министарство увек на располагању.

"Све оно што можемо да урадимо у комуникацији са локалним самоуправама, што ви процењујете да је од круцијалне важности, ми ћемо свакако учинити и спровести у дело. Роме свакако позивам да буду много, рекао бих, динамичнији, агилнији и јединственији у приступу било ком друштвеном процесу који се тиче њих", наводи Ружић.

Од 5.000 Рома који су ове године добили посао, половина су Ромкиње са евиденције Националне службе за запошљавање. Још њих сто тридесет четворо покренуло је сопствени посао уз субвенције државе.