Трифуновић: Јавни сервиси у Србији најсиромашнији у окружењу

Славица Трифуновић је, на конференцији о пројектном суфинансирању медијских садржаја и буџетским давањима медијима, под називом "Државна помоћ медијима", рекла да је примена Закона о јавном информисању и медијима створила одмах проблеме у функционисању локалних и регионалних медија.

Подсетила је да је Закон о јавном информисању и медијима донет у августу 2014. године, те да је почео са применом 2015. године, када је завршен и процес приватизације медија, односно када је држава изашла из власништва у медијима.

"Примена овог закона је на неки начин створила одмах проблеме и то нарочито у функционисању локалних и регионалних медија", рекла је Трифуновић и додала да се стиче утисак да ти медији нису били спремни да са директног финансирања из буџета пређу на пројектно суфинансирање.

Како је навела, с обзиром на то да пројектно суфинансирање није финансирање медија, тај вид државне помоћи не може бити замена за финансирање.

Три до четири године од када се закон примењује, у Србији је таква ситуација да су локални и регионални медији у незавидном положају, имају огромне финансијске проблеме, закон их не препознаје као медије од интереса за јавно информисање, а јако су значајнији у остваривању тог интереса, рекла је Трифуновић.

О моделима финансирања јавних сервиса

Када су у питању јавни сервиси, они се финансирају комбиновано – 150 динара таксе коју плаћају грађани преко рачуна за електричну енергију, и директно буџетско финансирање у износу од четири милијарде динара за два јавна медијска сервиса.

"Ни овакав начин финансирања није довољан за јавне медијске сервисе, имамо најсиромашније јавне сервисе у окружењу и имају константан проблем са ликвидношћу", истакла је Трифуновић.

Како је навела, у наредном периоду неопходно је пронаћи моделе за стабилно и дугорочно финансирање јавних сервиса, као и локалних медија, а са циљем њиховог опстанка и даљег рада и развоја.

Шефица Медијског одељења ОЕБС-а Гордана Јанковић навела је да медији не могу да остваре своју демократску функцију извештавања, праћења и на неки начин контроле власти ако немају аутономију у односу на споствено окружење.

Како је навела, у раду на новој медијској стратегији постоји много тога што треба редефинисати, а прва ствар је излазак државе из власништва медија.

"Приватизација великог броја медија је обављена, али остају национални медији који још увек нису у одређеном статусу који је предвидела претходна медијска стратегија, као и медијски закони", казала је Јанковић.

Навела је да је отворено питање агенције Танјуг, Политике, Новости..., те да је то тема којом се треба позабавити у наредном периоду и чему ће, каже, допринети и медијска стратегија.

"Неопходно је пронаћи моделе како би и јавни сервиси били аутономни", рекла је Јанковић.

Председник Савеза новинара Србије и Црне Горе Ивица Милосављевић и председник УНС-а Владимир Радомировић указали су на проблем слабљења традиционалних медија, до чега долази, како су навели, због јачања утицаја информисања преко интернета.

"Последица је све више, интернет је донео много тога доброг, али не сме се игнорисати ни то да преко њега све више лажних вести преплављује планету", казао је Милосављевић и додао да би мера друштвене одговорности требало да се мери тиме колико су подржани традиционални медији као информативни канали.

Радомировић је навео да је у интересу оних који управљају буџетима да подрже професионалне медије, јер само тако могу да се изборе са поплавом непроверених информација на интернету.

Како је навео, УНС се годинама залаже и за то да се локалним самоуправама у Србији уведе обавеза да издвајају минимална буџетска средства за локалне медије – два одсто, чиме би обезбедили функционисање локалних медија, за које каже да су кичма сваког демократског друштва.