Како је изгледао боемски живот у краљевској бањи

У Бањи Ковиљачи за време Краљевине није се само лечило тело у топлим лековитим купкама, већ и дух у бројним бањским кафанама.

У новој књизи о историји чувеног лечилишта, забележено је да су ресторани и кафане тада отварани и крај Дрине, пута, железничке станице, а чувени хотел Подриње био је место где се слушала опера и џез, и у којем је за елитне госте увек био спреман мени са посебним јелима.

"Пацијенти су остајали до раних јутарњих часова у бројним кафанама, у салама, и онда су у повратку ка својим болничким собама сусретали докторе који су кретали на посао, у неком моменту гости су окретали главу на једну страну, доктори на другу, нико никог није видео", истиче Владимир Вуловић, аутор књиге "Бања Ковиљача - чувена са своје лековитости и романтике".

Таквим начином живота били су задовољни и гости и домаћини. Колико су кафане у Ковиљачи у то време биле популарне сведочи и податак да је и полицијски комесар своју канцеларију имао у оквиру кафане "Јадар", као и анегдота да су због великог посла конобари ресторана "Три чесме" често гледали у небо и призивали кишу да растерају госте.

Боемски живот у Краљевској бањи водили су између осталих и Раде Драинац, Добрица Милутиновић и Бранислав Нушић.

"Бранислав Нушић је 1928. године организовао до тада један од највећих карневала у Краљевини, али ето десила се једна незгода да је наишла велика олуја и да су гости морали под хитно да се склоне. Он је увео госте у хотел ‘Подриње‘ и није дозволио да читав догађај пропадне него их је својим шаљивим монолозима увесељавао читаво вече", додаје Владимир Вуловић.

У поменутој књизи забележено је и да је друштвени живот у Бањи Ковиљачи за време Краљевине био толико занимљив да су о њему свакодневно извештавале и дневне новине.

Посетиоци који су планирали да дођу у Бању Ковиљачу између осталог могли су да сазнају и какве су временске прилике тог дана у Ковиљачи, али и какво је стање на путевима који воде до Краљевске бање.