Колико су честе крађе у музејима

Најстарија локомотива из збирке Железничког музеја која је крајем 19. века радила на изградњи Суецког канала, данас би могла само у старо гвожђе. Како су је лопови исекли и однели у деловима, чак и када би је надлежни пронашли, било би је немогуће поправити.

"Човек који је мени јавио је затекао овде екипу од 16 људи који су бренерима секли локомотиве и експонате који су овде били смештени", испричао је директор Железничког музеја Ненад Војчић.

Депо је два месеца без обезбеђења, а у музеју кажу да је предвиђено да парцела на којој се налази буде део пројекта "Београд на води". Ипак, у тој компанији истичу да је још нису преузели. Од 16 осумњичених, полиција је привела петорицу.

"Реч је о петорици мушкараца, од којих су двојица старости од 36 година, док су остала тројица старости 29, 28 и 24 године за које се сумњичи да су 3. септембра ове године ушли у зграду ложионице, која је у власништву Железничког музеја и бренер апаратом исекли делове локомотиве 'Пула'. Против њих ће бити поднете кривичне пријаве", саопштио је тада МУП.

Ово није први пут да се експонати нађу на мети лопова. Тако су из Музеја историје Југославије нестале посвете које су светски државници уписали у спомен књигу Јосипа Броза Тита. Последњи случај десио се у Врању када је из музеја нестала средњовековна виљушка.

Једна од највећих крађа у Србији десила се управо у Народном музеју 1996. године када је украдена слика "Купачица" Огиста Реноара. Пронађена је након само неколико месеци, а поново је изложена ове године.

"Оно што је било страшније од сваке крађе јесте ситуација у каквом нам се стању дело вратило пошто је наравно било смотано у ролну, прво исечено па онда смотано у ролну, што је изазвало велика оштећења самог дела тако да је после био велики подухват нашег одељења за конзервацију и рестаурацију да га врати у првобитно стање", наводи оперативни директор Народног музеја Гордана Грабеж.

У Музеју савремене уметности присећају се да је из парка однет део скулптуре, који је враћен након неколико дана. Кажу да је за сигурност експоната најважније добро обезбеђење.

"У музеју постоји савремен систем заштите експоната и сва експонати су осигурани, такође постоје камере, обезбеђење, и музејско и приватно обезбеђење које ради 24 сата тако да су сви експонати заштићени", напомиње Маринко Кељевић из Музеја савремене уметности.

Тврде да се потенцијални лопови најчешће устреме на експонате малих формата, јер су лаки за изношење. Такође, слике су нарочито пожељне на црном тржишту уметничких дела.

У прилог томе говоре и упозорења Унеска по којима је илегална трговина уметнинама годинама у врху по профиту који остварује.