Транспарентност Србија: Амандмани неће смањити политички утицај на правосуђе

Такође, у саопштењу "Транспарентност Србија" указује да ни трећи објављени радни текст уставних промена не садржи образложење ни осврт на коментаре који су достављени током јавне расправе, па су, како констатује, грађани остали ускраћени за информације због чега је Министарство правде тако поступило, као и зашто поједина решења одступају од Акционог плана за поглавље 23 у преговорима са ЕУ.

"Транспарентност Србија" оцењује да се не може сматрати добрим предлогом састав судијских и тужилачких савета у којима 50 одсто чланова будућег судијског и 40 одсто чланова новог тужилачког савета бирати саме судије и тужиоци, а остале народни посланици, јер оставља простор за политички утицај. 

"Тачно је да ситуација у којој би превасходно судије и тужиоци одлучивали о својим колегама носи са собом ризике, али те ризике треба отклонити законским нормама које би повећале јавност рада правосудних савета и смањиле простор за њихово дискреционо одлучивање, а не посредном политичком контролом од стране групе 'истакнутих правника' које ће изабрати скупштинска већина", наводи "Транспарентност". 

У вези са политичким утицајем на рад правосуђа, програмски директор "Транспарентност Србија" Немања Ненадић је оценио да је политички утицај на рад Високог савета судства и Државног већа тужилаца могао да се смањи независно од уставних промена. 

"Пошто су Влада и Скупштина још 2013. закључиле да није примерено да министар правде и председник скупштинског Одбора за правосуђе буду чланови правосудних тела, ти политичари су могли одмах да престану да учествују у избору и разрешењу судија и тужилаца. Такође, и даље постоји огроман простор да се непримерени утицаји смање кроз промену праксе, за почетак тако што ће надлежни јавни тужилац, а не политички функционери, обавештавати јавност о томе шта је урађено и шта треба да буде учињено у гоњењу починилаца кривичних дела", навео је Ненадић.