Све више пацијената са тешким опекотинама

Тренутак непажње и глупости – тако о инциденту у коме је угрозио и свој живот и живот других, али и животну средину, говори 72-годишњи чика Богољуб, мештанин из села Глашнице код Житорађе.

"Тешко се оре када се на избалира, и онда из тих разлога сам хтео да запалим да орање не смета. У почетку је ишло како је ишло, међутим, изненада је ветар наишао и онда је проширио пожар", каже Богољуб.

Већи део тела му је сада у завојима. Највише су му страдали леђа, руке, коса му је спаљена, али, на срећу, витални органи нису били угрожени. Од великог пожара и дима, онесвестио се. На срећу, комшије су га пронашле на време.

"Сакупљају то грање и онда пале, али оно што вам нису рекли јесте да на ту ватру додају и алкохол или бензин. Онда можете да замислите, у милисекунди настају велике експлозије и велики пламени", каже начелница Одељења за опекотине и интензивну негу Биљана Ћертић.

У међувремену, тим за борбу против опекотина спасао је још један живот. 

"Сакупљао је грање, запалио ватру и полио бензином. Пацијент има мање од 30 година и није животно угрожен, али су опекотине дубоке", каже докторка Ћертић и додаје да од пацијената који леже на Одељењу за опекотине ниједан није са површним опекотинама.

Овде се свакодневно боре за животе најтежих пацијената, а један од највећих њихових непријатеља је и плин. Колику опасност доноси најбоље описује одлука да нико од запослених нема плин, нити га користи.

Предраг (36) из Београда пре месец дана је запалио цигару и није осетио да је плин исцурио.

"И онда се запалио један део моје гардеробе. Изашао сам напоље, угасио ватру и у принципу се све на крају завршило са повредама од 46 одсто. Имао сам четири операције до сада", каже Предраг.

На овом одељењу, борба за један живот неретко траје и месецима. Зато, из Референтног центра за збрињавање најтежих пацијената са опекотинама, не само из земље, већ и региона, који дежура 365 дана годишње 24 сата дневно, апелују на грађане да се не играју ватром.