Најбољи светски кардиолози у Србији – како сачувати срце

Бројни су фактори који утичу да срце страда. Сем генетике на коју се не може директно утицати, то су постојање високих липида-масноћа у крви, нерегулисаног шећера, нерегулисаног крвног притиска, одсуство физичке активности, али и нередавно узимање терапије, наводи Горан Станковић, директор Клинике за кардиологију КЦС-а.

Међутим, не страда само срце. Зато је првог дана Конгреса интервентне кардиологије појашњено каква је веза између болести срца, шећера и гастроинтестиналних тегоба.

Председник Удружења гастроентеролога Србије Миодраг Крстић наводи да у кардиологији има много лекова који су неопходни да би се људима продужио живот и да би се побољшао квалитет живота, али да ти лекови истовремено могу да утичу негативно на дигестивни тракт и крварење.

Небојша Лалић из Клинике за ендокринологију КЦС-а каже да је у случају шећерне болести срце један од органа који највише страда.

Ново достигнуће у последње две године су, како је навео, лекови који модификујући шећер штите и срце. Број тих лекова се увећава, каже Лалић.

Интервентни кардиолог КЦС-а Владан Вукчевић наводи да је педесетих година болнички морталитет болесника са срчаним ударом био око 45 одсто, а шездесетих, када су уведене коронарне јединице, 25 одсто.

Осамдесетих година, како је додао, лекови за разбијање тромба су морталитет спустили на 15 одсто, а данас, када се инфаркт лечи уградњом стента, морталитет је осам до десет одсто.

Из света стижу не само лекови, него и нове препоруке како поступати када наступи инфаркт.

"У новом водичу кажемо: када пацијент позове хитну помоћ, имамо 90 минута да га доведемо у болницу, ставимо на сто и отворимо артерије. Ако то успемо брзо, можемо да сачувамо срчани мишић", каже Стефан Џејмс из Шведске.

У Србији од болести срца и крвних судова сваке године умре више од 50 хиљада, а у свету више од 17 милиона људи.