Појање будућих богослова у Призрену

Једна од најстаријих православних школа на Балкану, Богословија Светих Кирила и Методија у Призрену, примила је осму генерацију будућих богослова. Тако је сада у Богословији 51 ученик, а у Призрену седамдесет Срба. На богослужења одлазе у Епископски храм Светог Ђорђа из 19. века, а о великим празницима и у друге светиње.

У Душановом граду се из обновљеног здања Симе Андрејевића Игуманова и других здања које су албански силници палили и рушили по доласку мисије Уједињених нација поново чује појање будућих богослова. Ту су смештени са професорима и имају све услове за рад.

"Jесте ситуација мало другачија од других Богословија, али ипак ми осетимо неку слободу, колико год да то звучи необично", каже Матеја Ракић из Београда, ученик Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену.

Богословија у мултинационалном граду на ободу Метохије основана је далеке 1871. године. Многе важне личности из црквеног живота завршиле су је или су били њени професори. Међу њима су и Његова светост патријарх Павле и 45. наследник Саве Немањића, садашњи патријарх Иринеј. За значајна достигнућа у раду овој духовној школи, која је кроз време делила судбину народа, Српска православна црква доделила је Орден Светог Саве првог реда.

"Ми их учимо томе да поштујући себе, своју веру, уче се подједнако да поштују и друге људе и туђу веру и њихова верска осећања", истиче јеромонах Исидор, заменик ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену.

Призрен је једини град у овом делу Балкана који има десет средњовековних светиња. Задужбину краља Милутина која је 2006. уписана у Унесков регистар добара света. Манастир Светих архангела, задужбину цара Душана.

"Нисам знао да су те вишевековне српске цркве и манастири нападани. О томе би требало да се много више зна, јер је Метохија, њено наслеђе, веома битно за европску културу. То мора да се чује и на западу у Енглеској, Шкотској, Великој Британији", сматра проф. др Роб Давидсон, стручњак за туризам из Лондона.

Звона Светих архангела и других призренских светиња сведочанство су живота Срба на овим просторима. Остаје нада да ће огласити и повратак потомака православаца, којих је до јуна 1999. у Призрену било дванаест хиљада.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.