Прете ли нам нове болести услед промене климе и миграција?

У Бечу је регистровано 37 случајева оболевања од малих богиња, што је чак четри пута више него током читаве прошле године. И у Србији се у наредном периоду очекује пораст броја оболелих од малих богиња, а вирус Западног Нила до сада је однео 21 живот.

Проф. др Горан Стевановић, директор Инфективне клинике КЦС, каже да је тренутно код 25 пацијената са неуроинвазивним формама болести потврђена грозница западног Нила, од којих је петоро у тешком стању.

"То су болесници који су старије животне доби, хронично болесни или имунодефицијентни. Код њих ова болест иде изузетно тешко, са великим бројем компликација и, нажалост, великим ризиком од смртног исхода", објашњава професор Стевановић. 

Појави "нових" болести доприносе климатске промене, као и миграције - али више миграције птица и комараца него миграције људи.

Професор Стевановић каже да се не треба плашити ни старих ни нових инфективних болести али их, како каже, "треба поштовати" јер су оне пошаст која је однела највећи број живота у људској историји.

"Прво и најважније - за болести за које вакцинална заштита - неопходно је поштовати календар вакцинација", напомиње професор Стевановић.

Пре одласка у тропске крајеве неопходно је примити вакцину против жуте грознице, а хемопрофилаксу ако се иде у крајева где има маларије.

Маларија је, каже директор Инфективне клинике, "стари знанац". Та установа има велико искуство са грађевинским радницима који раде у тропским крајевима а који, нажалост, не поштују правила превенције.

Истиче и да је превенција, као и увек, најбоља заштита. 

"Ниједан део система не може да победи ове болести, односно да их стави под контролу сам и најважније је да се сами чувамо, да урадимо све оно што је до нас да бисмо потпомогли сопстевну заштиту. На првом месту је вакцинација, затим и остале превентивне мере које се саветују", поручује на крају професор Стевановић.