Ко нас вози, а ко нам шије?

Према неким рачуницама, Србији недостаје бар 5.000 возача свих профила. Боље плаћена позиција шофера у иностранству одводи тамо велики број оних који знају тај посао. Ипак, на огласе има одзива, али врло често кандидати не испуњавају основни критеријум - искуство.

"Места за возаче се могу попунити али се доводи у питање њихова професионалност. Недостају професионални, стручни возачи који иза себе имају одређену пређену километражу, познавање руте", каже Милош Турински из "Послова Инфостуд".

Слична ситуација је, кажу, и са куварима и фризерима, па се кутлаче и маказа хватају и они који нису школовани за те позиције. Стручњаци упозоравају да то може да буде врло опасно по друштво.

"На местима где је потебна стручност морају да буду људи са достојанством да знају то што раде и да га раде на најбољи начин. Овако имамо све елементе, који говоре о томе да је то невоља и за те људе, који се на тај начин запошљавају, али је невоља и за друштво", рекао је социолог Ратко Божовић. 

Да би невоља била мања, многи се одлучују за преквалификацију.

Мирјана Ковачевић из Центра за едукацију, дуално образовање и образовне политике каже да треба да буду предвиђени услови које треба да испуне полазници тих програма преквалификације, али и услови које ће испунити извођачи обука како би се гарантовао онај крајњи резултат.

На преквалификацију се реше они који желе да промене занимање, да стекну нова знања, али најчешћи су они који због недостатка посла у струци немају избора.

"То преквалификовање је једна форма адаптације људи у сиромаштву избора. Они морају да изаберу, макар и на црно, оно где могу да се запосле. Дакле, мотив је проблематичан", каже Божовић.

Недостатак стручних радника је и међу браварима, заваривчима, конобарима, шнајдерима, кројачима. А ако се овакав тренд настави, према неким проценама, квалификовану радну снагу мораћемо да увозимо.