Системи заштите у музејима и библиотекама, МУП врши провере

Деценију и по је Народни музеј у Београду био закључан због адаптације. Посебна пажња посвећена је системима заштите како би запослени, посетиоци и експонати били безбедни.

Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић наводи да је посао био врло обиман и да се пре свега заснивао на одређивању сектора заштите, што посетиоци у Народном музеју не могу да виде.

"Не можете ни да видите као публика колико је разрађен противпожарни систем, колико су они спецификовани тако да је музеј буквално подељен на много противпожарних сектора по нивоима, по спратовима. Они делови где се налазе наши депои електро-собе и све оно што чини савремени музеј то јесте и био основ захваљући чему смо ми добили сагласност МУП-а за пројекат", објашњава директорка музеја.

Завод за заштиту споменика Краљево штити непокретно културно наслеђе на територији 25 општина. Ипак, да ли су системи заштите исправни, а безбедносни протоколи поштовани у неким од најзначајнијих споменика културе, проверава само Министарство унутрашњих послова.

"Власници објекта су дужни да примењују одредбе закона тако да би служба заштите требало да преузме ингеренције у будућем периоду како бисмо могли превентивно да делујемо посебно код споменика од изузетног значаја", истиче в. д. директора Завода за заштиту споменика Краљево Иван Милутиновић.

То би могле да донесу измене Закона о културним добрима.

"Морали бисмо да имамо једно запослено лице које би било обучено у том смислу, које би пратило какво је стање споменика културе, ком споменику прете клизишта, ком поплаве, код ког је неадекватна противпожарна заштита. Све те ингеренције су сада код МУП-а, а сви ти ризици су реални и могући. У нашој садашњој ситуацији постоји опасност од свих тих ризика", указује бивши директор Народне библиотеке Дејан Ристић.

Који су ризици по Народну библиотеку? 

Бивши директор Народне библиотеке тврди да су ту институцију, док је он био на њеном челу, угрожавале застареле трафо станице, котларница из 1967. године и противпожарни систем стар готово пет деценија.

"Упркос делимичној реконструкцији која је трајала од 2007. до 2011. тај сегмент није био третиран, није био предмет реконструкције", рекао је Ристић.

Средствима Народне библиотеке и ресорног министарства 2012. су два безбедносна ризика отклоњена. Не и ризик од застарелог противпожарнг система. И тада и данас о њему брине техничко безбедносна служба библиотеке, а сваких шест месеци контролише га противпожарна полиција Министарства унутрашњих послова.

"Редовне контроле и све те контроле и пре и за време и после мог мандата су показале да је систем у функцији али је код свих нас постојала бојазан будући да је он стар толико деценија да никада није био активиран. Хвала богу да није био потребан, да може доћи до неке хаварије. Оно што смо ми тада радили јесте да смо се обраћали Министарству културе у том сазиву молећи да се обезбеде средства за нов апарат, радили пројекте али тај противпожарни систем у Народној библиотеци и даље није промењен", навео је Ристић.

Док се не утврди зашто су се угушила двојица радника и не установи да је све потпуно безбедно, Народна библиотека Србије остаје затворена. До тада, чланови могу да користе библиотечке услуге у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић", Библиотеци града Београда и у Архиву Југославије.