Матић: Потребна јединствена листа несталих

Тема тог сусрета биће циљеви на којима ће заједно радити две стране, рекао је Веран Матић у интервјуу за Радио Слободна Европа.

Наглашава да је неопходно да се обједине снаге које се тим питањем баве, најпре на националном нивоу, а затим и између две земље, али је такође инсистирао на јединственој листи несталих.

Подсећа да су председници Србије и Хрватске на прво место своје сарадње ставили питање несталих и да су уочили да постоји проблем са динамиком рада, као и да су желели да имају још један механизам за решавање тог проблема.

Упитан шта ће ће конкретно радити, помиње да је у документима које успео до сада да погледа уочио да постоје различите броје, од 40 до 70, негде је то и 250, а реч је о гробним местима за која се зна да је НН лице убијено или нестало и то на територији Хрватске.

Та места, напомиње, нису ексхумирана и ту би озбиљан разговор између две земље, уверен је Матић, могао да помогне да се "посао" заврши врло брзо.

Сумња се, додаје, да постоје још нека места у којима су масовне гробнице и из неког разлога се помиње и то да не постоје капацитети да се у том кратком периоду испитају та места.

"Мислим да питање капацитета више не сме да се поставља, да се морају омогућити капацитети и са једне и са друге стране да се у најкраћем могућем року све оно што је познато, за шта постоје подаци или индиције, провери. И да се такве ствари стављају ад акта", наводи Матић.

Говорећи о потреби да се снаге које се тим питањима баве обједине, наводи да, рецимо, у Србији постоји 60 удружења, али и Комисија (Владе Србије за нестала лица), те још нека тела која се баве овом темом. Помиње и невладине организације, попут Фонда за хуманитарно право, за који каже да има можда највећи континуитет у овим темама.

"Потребно је обједињавање тих снага на националном нивоу, стварање јединствених циљева, акционог плана. Затим исто тако нешто и у Хрватској, а онда и координација између та два тела или коалиције у једну јединствену", сматра Матић.

Залаже се за јединствену листу несталих, јер се сада барата различитим подацима, али доста је неслагања и у вези с природом рата, па и у односима на унутрашњеполитичком плану кад је реч о тим темама.

Са српске стране, напомиње, добио је информације да је дато пуно докумената, и то је, каже, оно што ће у наредном периоду настојати да добије.

Велики број тих докумената је отишао у Хаг, каже Матић, те је и велико питање шта ће се са њима догађати.

"Али покушаћемо да додемо до њих. Са том базом треба што пре нешто урадити да буде корисна свим земљама у региону. Дакле, када говорим о отварању архива, мислим да је архива Хашког трибунала веома важна када је реч првенствено о несталим, али и када је реч о утврђивању правде и одговорности за злочине који су се догађали на овим просторима, јер знамо да Хашки трибунал затвара своја врата", напомиње Матић.

"Односи Србије и Хрватске веома важни за регион" 

Упитан како питање отварања архива стоји у Србији, каже да му се чини да сви настоје да воде рачуна о дневнополитичким аспектима отварања архива и размене података, те је уверен да се на том плану мора урадити нешто што би требало да буде међудржавни договор о отварању архива и правилима под којима ће се отварати.

Матић, наиме, то види као предуслов за решавање многих случајева несталих, али и за утврђивање правде и стварања основа за успостављање процеса помирења.

"Мислим да је ту веома важна иницијатива РЕКОМ-а о регионалној комисији (за утврђивање чињеница о ратним злочинима), која би онда на свеобухватни начин настојала да евидентира све жртве, да утврди све елементе када је реч о самој одговорности и да створи предуслов за помирење у целом региону. Нажалост, ову инцијативу потписала су до сада четири председника или председника влада, Хрватска и Босна и Херцеговина до сада нису", констатује Матић.

Напомиње да су односи Србије и Хрватске веома важни за регион и да се зато ова питања прво морају решавати на билатералним нивоима, а упитак да коментарише то што се осуђени ратни злочинци представљају као хероји, те да се многи од њих враћају у јавни живот, па и на претходне функције, те да у последњих неколико година падају пресуде у кључним предметима ратних злочина, каже да је то апсолутно недопустиво.

"Питање ратних злочина мора да буде третирано потпуно независно од било каквог облика односа и перцепција патриотизма. У супротном, улазимо у ситуацију која ће наша друштва чинити друштвима у којима злочини остају некажњени, чиме и ми постајемо на неки начин саучесници", закључио је Матић.