Пут жена са инвалидитетом до мајчинске улоге

Много је жена које одлажу посету гинекологу, али Милеси Милинковић која има вид мишићне дистрофије, гинеколошки преглед је више од савладавања физичких препрека. Каже да јој теже од приступа болници и пењања на сто, пада рушење баријера које постоје код лекара.

"Када сам планирала трудноћу дешавало ми се да ме лекарка пита ко ми је рекао да смем да имам дете. На мој одговор 'нико' и зашто не бих смела, одговор је да можда буде наследно, зато што они подразумевају да нико не жели да роди дете с инвалидитетом", објашњава Милеса Милинковић. 

У Клиничком центру Србије кажу да трудноће код жена са инвалидитетом јесу ризичне, али нису немогуће. Истичу да раде на томе да прегледе и дијагностику учине што ефикаснијом и рационалнијом за њих.

"Не треба да их плаше, да их одвраћају, напротив, треба да их охрабрују. Ми смо на клиници имали заиста један добар број особа са инвалидитетом које су засновале своје породице, које су контролисале трудноће код нас и донеле на свет здраву децу иако и саме у почетку нису веровале да ће моћи", каже директор клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије Александар Стефановић. 

Шта и колико могу, због мањка информација, ни саме жене нису свесне, тврде у организацији за подршку женама с инвалидитетом. У оквиру фокус група у којима је учествовало седамдесетак жена у осам градова, дошли су до података да су поједине пацијенткиње осим понижавања, добијале и неодговарајуће дијагнозе.

"Код жена које имају развојне инвалидитете, оне са менталним здрављем врло често наводе да су биле подвргнуте неким интервенцијама без да су о томе биле информисане и дале свој пристанак, него су тек касније сазнале шта је била интервенција и шта су лекари одлучили, препоручили и преписали", напомиње Анкица Драгин, водитељка фокус групе организације "Из круга – Војводина". 

На адресу поверенице за заштиту равноправности у току протекле године стигле су 532 пријаве, а највећи број њих, петина, односио се на дискриминацију особа са инвалидитетом.

"То не значи да је то највећи проблем, али морам рећи да тај број притужби видим као једну добру ствар због тога што значи да су се наши грађани са инвалидитетом охрабрили да пријављују случајеве", истиче повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. 

Наводи да би жене с инвалидитетом можда биле и храбрије када би имале више информација. Евидентно је да су додатне информације како приступити овим пацијенткињама потребне и лекарима. За почетак је, каже, довољно да их само саслушају и предубеђења оставе изван ординације.