Очекује се промена критеријума за право на социјалну помоћ за старе на селу

Њива и мотика отхраниле су генерације на селу и испратиле их у бољи живот. Многа села су опустела, њиве остале необрађене и тек по који стари који има снаге да од пропадања отргне комад плодне земље.

"Све је запуштено, не само овде, свуда, ево само да изађете у село ту, све пусталије. Ја и жена, она у кревет, ја не могу", каже Владимир Манић из Горњег Вртогоша.

"Ја имам 77 и деда толико, не можемо више да радимо, радили смо 50 циника земљу а сад су деца отишла на страну, нема ни једно", додаје Јорданка Величковић из Горњег Вртогоша.

Земљу, кажу, нико неће да купи нити да рентира. Због прописаног ограничења да они који поседују више од пола хектара земље, односно хектар, када је реч о неспособнима за рад, многи немају право на новчану социјалну помоћ. Повереница за заштиту равноправности покреће иницијативу за промену тог критеријума.

"Циљ наше иницијативе јесте побољшање положаја сеоског становништва, углавном се ради о најстаријим суграђанима. Чак и кад имају и много више од пола хектара, у једном броју случаја се ради о необрадивом земљишту или је толико мало да се не може организовати робна производња а званични подаци Републичког завода за социјалну заштиту указују управо да је најмањи број међу оним нашим грађанима који остварују право на новчану социјалну помоћ упрво из те категорије становништва најстаријег са села, негде око пет процената", указује повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Сличних предлога било је и током јавне расправе поводом измена Закона о социјалној заштити.

"Лично сам предлагала да тај цензус буде два хектара за старе који живе у брдскопланинским крајевима или по катастарски приходима па да то буде два хектара земље седме или осме класе која најмање може да да неки приход. Добили смо образложење да, иако су то добри и конструктивни предлози, нису уважени јер нема новца у буџету", наводи Нада Сатарић из невладине организације "Амити".

До два хектара земље има нешто више од 290.000 газдинстава.

"Ми знамо за тај проблем и само је питање како да га решимо и да будемо правични и да можемно да дамо прави износ и да гађамо ту праву групу људи коија треба то да да и што је најбитније да буде без икаквих администрација. Да не буде сутра да каже неки ‘ето, дао ми је, а с друге стране тражи од мене гомилу папирологије, чекања а ја сам толико стар да не могу ни да одем до града да аплицирам ни да чекам редове‘", указује Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

То ће се, каже министар, радити по аутоматизму када буде усвојен Закон о социјалним картама, који се припрема паралелно са изменама и допунама Закона о социјалној заштити.

Повереница подсећа да би усвајањем иницијативе, држава испунила обавезу утврђену Програмом реформи политике запошљавања и социјлане политике у процесу приступања ЕУ, коју је Влада усвојила пре две године.