Шта се све може видети у Астрономској опсерваторији

Астрономска опсерваторија у Београду основана је 1887. године и као таква једна је од најстаријих научних установа у Србији. Због свог великог значаја, 2001. године уврштена је у споменик културе. У њеним павиљонима сачувани су и бројни оригинални инструменати намењени за астрономска посматрања.

Осим Управне зграде, коју је почетком 20. века пројектовао познати чешки архитекта Јан Дубови, на површини од десет хектара налазе се и 12 павиљона изграђених тридесетих година прошлог века.

"Астрономска опсерваторија је јединствени споменик на нашим просторима и он је споменик покретних и непокретних културних добара и споменик природе и поред тога што је споменик архитектуре, 2015. године Музеј науке и технике је збирку астрономских инструмената заштитио као кутурно добро техничке културе", каже Саша Михајлов из Завода за заштиту споменика града Београда.

Завод за заштиту споменика урадио је више пројеката за обнову Астрономске опсерваторије по којој је део града на којој је и изгрђена и добио име – Звездара.

"Завод за заштиту споменика урадио је пројекат школског павиљона. Између осталог смо урадили партнерно уређење овог простора, као и обележавање кју-ар кодовима. У плану је да се уради да сваки павиљон има своју таблу с подацима о томе када су они настали и чему су служили", рекла је Оливера Вучковић, в. д. директора Завода за заштиту културе града Београда.

"С обзиром на то да 80 година није улагано у наше пвиљоне и инструменте, ми апелујемо на све донаторе, на све надлежне органе, ко год може да нам помогне, да урадимо како пројекте тако и да добијемо новац за њихову адаптацију и санацију и отворимо и формирамо музеј астрономије где сви могу да дођу и виде где се развијала астрономија, да популишемо нашу науку јер заиста имамо чиме да се подичимо", каже Зорица Цветковић, заменица директора Астрономске опсерваторије Београд.

Сваке последње суботе у месецу у периоду од марта до октобра Астрономска опсерваторија отворена је за организивано разгледање посетилаца.

"Оно што посетилац може да види, што смо ми успели да средимо, то је наша главна зграда с прелепом библиотеком, по угледу на, на пример харвардску, павиљон с Великим рефлектором који је био четврти у свету таквог типа. Иначе, ми смо један павиљон успели да претворимо у изложбени простор јер формирамо и Музеј астрономије", додаје Зорица Цветковић.

Астрономску опсерваторију у Београду годишње обиђе око 4.000 људи.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 05. март 2026.
12° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом