Сиромаштво и усамљеност највећи изазови старости

Сада имају времена за све оно што су, кажу, некада пропустили. Летње дане, најчешће проводе у шетњи са унуцима или разговору једни са другима.

О старима углавном брину чланови породице, ипак, особама са инвалидитетом или деменцијом потребна је и стручна помоћ због чега су најчешће смештени у домове за стара лица. Они који још увек могу да се брину сами о себи време најчешће проводе у Дневним центрима за старије.

У Геронтолошком центру Београд кажу да пензионери овде имају све што им је потребно.

"Размењујемо и искуства и знање. Много тога сам ја научила од пензионера и мислим да млади треба мало више да уче од старијих, а старији од младих", каже Марија Станојевић, радни терапеут Дневног центра Стари град. 

Помоћник директора Геронтолошког центра Срђан Димитријевић каже да кроз те клубове пружају социјалну подршку старијим грађанима и то кроз дневни боравак, социјални рад, превентивну здравствену заштиту и кроз активности слободног времена.

Сиромаштво и усамљеност највећи су изазови старости у Србији у којој живи око милион и седамсто хиљада пензионера. Ипак, показују истраживања, пензионери нису најугроженија категорија. Најтеже је незапосленима и онима који примају новчану социјалну помоћ.

"Можда у потпуности укинути имовински цензус за старије преко 75 година, зато што се у том периоду сиромаштво популације старије нарочито повећава. Дуго решење јесте увођење неке врсте социјалне пензије за људе који немају никакаву пензију, тако што би све особе преко 70 или 75 година имали неки минимум и то не би пуно коштало државу, неке процене су негде око 0,1 посто бруто друштвеног производа", каже Жарко Шундерић, директор Центра за социјалну политику.

Бољи здравствени и економски положај пензионера јесу приоритет друштва. Ипак, најстаријим суграђанима за срећнији и испуњенији живот најпотребнији су љубав и пажња, најпре чланова породице, али и комшија, пријатеља и окружења.