"Није неважно којим језиком говоримо"

Први потпредседник владе и шеф дипломатије Ивица Дачић је, на пријему приређеном за чланове делегације Међународног комитета слависта, рекао да дубоко верује да окупљање водећих светских слависта, жива размена идеја и искустава, сагледавање онога што је урађено између два конгреса и шта треба да се ради у годинама које долазе, јесте прави начин да се заједнички превазиђу изазови са којима се суочава славистика у модерном добу.

Министарство спољних послова је подржавало одржавање 16. међународног конгреса слависта у Србији од почетка, када је истакнута кандидатура.

Конгрес траје до 27. августа, а Дачић је оценио да чињеница да је српска престоница домаћин овако великог и важног научног скупа, како за славистику, тако и за србистику, најбоље говори о значају који Међународни конгрес слависта има у нашој академској заједници.

Подсетио је да је Београд био изабран за домаћина 3. конгреса још давне 1939. године, који међутим, није одржан због избијања Другог светског рата.

"Данас, у другачијим међународним околностима, имамо прилику да сагледамо изазове са којима се суочавају словенски језици, пре свега кроз процес глобализације и развој и примену информатичке технологије, која је са собом наметнула англосаксонски језички образац као доминантан и неопходан", рекао је шеф српске дипломатије.

Политичке и економске кризе које су, приметио је Дачић, запљуснуле европски континент, попут миграција, како оних унутар Европске уније, тако и велики мигрантски таласи са Блиског истока и северне Африке, изазвале су велику забринутост европских народа за опстанак свог демографског и културног наслеђа.

Ове кризе, рекао је, нису мимоишле ни славистичку језичку научну заједницу.

"Ситуацију на простору Балкана додатно компликује стални процес фрагментације српског језика, где се од заједничког и јединственог језичког корпуса, политичким и државотворним разлозима оправдава стварање нових језичких варијетета, који се лингвистички не разликују, али на политичкој равни добијају особине другачијег, национално-државног и врло често свој идентитет граде порицањем свог језичког оригинала", истакао је Дачић.

Поредећи са енглеским који је, како је рекао, повезао САД, Велику Британију, Канаду, Аустралију и Нови Зеланд, не само језиком, већ и свет и појаве у њему гледају истим заједничким очима, Дачић је запитао да ли се може рећи да је управо заједнички језик она спона која ове земље држи на истој политичкој страни.

"Зар не би правилно лингвистичко сагледавање простора штокавског ијекавског наречја, које је Вук Стефановић Караџић узео за основу реформисаног српског језика, а које обухвата значајне делове данашње Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске помогло да се правилно сагледа судбина српског народа који је вековима подељен између два моћна царства, различитих религијских и политичких система, у бројним случајевима губио свој верски идентитет, али не и језички", запитао је Дачић.

Отуда се, додао је, у средњовековној књижевности Дубровника, Котора, Пераста и других приморских градова могу наћи подаци о Србима римокатоличке вере, слављењу Немањићког царства као свог културно-политичког бастиона, болном сећању на Косовски бој и пале српске јунаке.

"Митови, легенде, јуначке песме које су постале окосница усмене књижевности преносиле су се са генерације на генерацију захваљујући заједничком језику, које је постало упоришна тачка очувања колективног идентитета. Отуда није изненађење да се у српском књижевном корпусу налазе и писци мухамеданске вероисповести који су своја дела писали на српском језику и тиме трајно запечатили своју идентитетску припадност", рекао је Дачић.

"Све већа маргинализација ћириличног писма"

Као додатни проблем, Дачић је истакао и све већу маргинализацију употребе ћириличног писма, правдањем универзалности латиничног писма, чиме се пренебрегава опасност од удаљавања од својих језичко-традиционалних корена, а уједно се трајно нарушава културолошки идентитет народа.

"Немаран однос према овим појавама може да нанесе непоправљиву штету и да сву борбу наших предака који су вековима подносили огромне жртве бранећи свој језички, национални и верски идентитет учини узалудном. Управо овде ја видим одговорност језичке научне заједнице, пре свега вас слависта, који аргументованим, непристрасним методама морате да одбраните истину и науку", закључио је Дачић.

Напоменуо је да је обележавање 200 година Српског рјечника Вука Стефановића Караџића, прилика да се поново укаже на његов велики реформаторски рад и значај.

Стандардизација језика која се врши дефинисањем граматичких правила и сакупљањем лексичког фонда једног језика омогућава његово изучавање, превођење и приближавање странцима.

Управо је зато, додао је, овај сегмент Вуковог рада од непроцењивог значаја.

"Изузетна дела српске књижевности, махом народне, постала су доступна широкој европској публици. Зато не изненађује да је и велики Гете био задивљен српском усменом књижевношћу, која је својим књижевно-уметничким изразом превазилазила границе фолклорног стварања", рекао је Дачић.

Министар спољних послова је позвао госте да посете Музеј српске дипломатије.

"Међу истакнутим дипломатама, на наш понос, наићи ћете на оне који су својим опусом оставили неизбрисиви траг у светској и словенској књижевности, као што су Андрић, Црњански, Дучић, Ракић, Нушић и многи други због којих су се, сигуран сам, бројни млади људи решили да изучавају српски језик", закључио је Дачић.