Прете ли нам поново мале богиње?

Како би се спречила поновна епидемија потребно је да се вакцинација деце настави, да педијатри реагују и пријављују несавесне родитеље инспекцији, те да надлежни примењују прописе, каже епидемиолог Зоран Радовановић.

Епидемиолог подсећа да је "неразуман отпор" вакцинацији створио ситуацију да се поново боримо са болешћу, која је одавно требало да буде искорењена, и да морамо грађанима да уливамо поверење у медицину, лекаре и здраствени систем.

Истиче да они који се вакцинацији противе треба да буду свесни да само свеобухватна вакцинација може да доведе и до потпуног престанка вакцинације, јер би болест тако нестала.

"Обухват вакцинацијом је порастао претходних десетак месеци и то је добра околност, као и чињеница да је резервоар осетљивих сада смањен. Али, полазак у школе и вртиће увек означава нешто већи ризик појаве заразних болести, мада не значи да ћемо поново имати епидемију", каже Радовановић.

Током летњих месеци било је само спорадичних оболевања од малих богиња, у јулу је забележно 50, а у августу до сада шест случајева. 

Број преминулих од последица малих богиња у Србији је 15, што је три до пет пута више него у Западној Европи, а Радовановић каже да је то разумљиво, имајући у виду заостатак Србије за земљама Западне Европе.

Радовановић подвлачи, изнова, да је довођење ММР вакцине у везу са аутизмом "потпуно бесмислено".

"Те две појаве су само временски повезане, јер се вакцина даје у време када родитељи препознају да са дететом у смислу развоја нешто није у реду, али то су две потпуно независне појаве", каже Радовановић.

Објашњава да су мале богиње најзаразнија болест, те да један оболели може да зарази 15 других људи у околини који нису вакцинисани или нису прележали богиње.

Најугроженија група су мала деца, код којих је смртност и највећа, додаје он, и истиче да је зато важно да обухват вакцинације буде више од 90 одсто међу популацијом којој је вакцина намењена.

Наставити тренд повећања броја вакцинисаних

Прошле године је првом дозом ММР вакцине вакцинисано 85 одсто деце од 12 до 15 месеци, а другом дозом, која се даје деци са поласком у школу, више од 91 одсто малишана.

Помоћница директора Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" Дарија Кисић Тепавчевић недавно је за Танјуг рекла да још није урађен пресек колико је деце у Србији вакцинисано у првих шест месеци, али по потрошњи вакцина може се закључити да је много више него претходних година.

Директорка Института појашњава да је значајно повећан број вакцинисане деце која су пропустила вакцинацију у претходном периоду и додаје да је важно да се такав тренд настави и да родитељи који нису вакцинисали своју децу то учине.

Најмањи обухват вакцинацијом био је Београду и ту се слика у првих шест месеци ове године значајно поправила.

Епидемиолог Ивана Беговић Лазаревић из Градског завода за јавно здравље каже да је обухват вакцинацијом у првој половини године, првом дозом вакцине, био 54 одсто и да је то много више у односу на претходне године.

Додаје да вакцина има довољно у свим домовима здравља, те да је пожељно да обухват вакцинацијом буде 95 одсто како би се створио јак колективни имунитет.