"Побољшати положај старијих на селу"

Повереница за заштиту равноправности је упутила Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Иницијативу за измену Закона о социјалној заштити у делу који се односи на прописану површину земљишта, као општи услов за остваривање права на новчану социјалну помоћ појединцима, односно породицама, наводи се у саопштењу Поверенице.

Како наводи, због прописаног ограничења у погледу површине земљишта, велики број грађана не може да оствари право на новчану социјалну помоћ или им је остваривање овог права отежано.

Повереница за заштиту равноправности сматра да је, поред повећања прописане површине земљишта приликом одлучивања о праву на новчану социјалну помоћ, потребно узети у обзир и квалитет земљишта, могућност његове обраде, давања у закуп или продаје.

Разлог за покретање ове иницијативе је пре свега чињеница да су старачка породична домаћинства, која располажу површином земљишта већом од прописане, често на ивици сиромаштва и да им је неопходна помоћ, наводи Јанковић.

Свака десета старија особа нема личне приходе

У саопштењу се наводи и да су Повереник за заштиту равноправности и Црвени крст Србије спровели истраживање које је показало да свака десета старија особа на селу нема личне приходе, док право на новчану социјалну помоћ користи само четири одсто испитаника.

Такође, од укупног броја испитаника само два одсто старијих који живе на селу има новчану помоћ од деце или рођака, док оних који остварују приходе од закупа има испод један проценат, при чему су ти приходи минимални.

Поред тога, 70 одсто старијих на селу живе у домаћинствима која имају само два члана, те самим тим не могу да рачунају ни на оне погодности у старости које може да пружи живот у вишегенерацијском домаћинству.

"Иако смо једна од земаља са најстаријим становништвом не само у европским, већ и у светским оквирима, број старијих грађана и грађанки које у Србији остварују право на новчану социјалну помоћ, према подацима из извештаја Републичког завода за социјалну заштиту, готово је занемарљив у односу на укупан број корисника овог права и износи око пет одсто", указује Повереница. 

Повереница подсећа да би усвајањем ове иницијативе Србија испунила и преузету обавезу утврђену Програмом реформи политике запошљавања и социјалне политике у процесу приступања ЕУ који је Влада усвојила у мају 2016. године.

Јанковић напомиње и да су измене и допуне Закона о социјалној заштити у току, али се ова измена не предвиђа.