У акредитацији докторских студија и страни рецензенти

Пријаве за позицију рецензента могу да шаљу универзитетски наставници – доценти, редовни и ванредни професори. Новина је што на конкурсу могу конкурисати и професори из иностранства који ће имати посебно важну улогу у процесу акредитације докторских студија.

"Убудуће докторске студије се могу акредитовати само ако је један рецензент странац", каже за Танјуг председник УО Националног акредитационог тела проф. Сима Аврамовић.

Посао рецензената биће провера документације и испуњености услова на терену за добијање почетне акредитације, а бавиће се и реакредитацијама.

Тренутно на акредитацију чека око 120 студијских програма, јер више од шест месеци ниједан програм није акредитован пошто је нови Закон о високом образовању предвидео формирање новог тела за акредитацију – Националног акредитационог тела (НАТ).

Проф. Аврамовић каже да ново акредитационо тело неће имати пуно времена и да ће до почетка академске године 1. октобра покушати да акредитуе "само хитне и неспорне програме".

Приорит германистика у Нишу

Међу студијским програмима који ће се решавати приоритетно је германистика на Универзитету у Нишу, која чека да прими прве бруцоше.

"Имали су акт упозорења и кажу да су отклонили све примедбе које су дате. Ако је то тако неће бити проблема да се тај поступак реши", каже Аврамовић.

Аврамовић додаје и да ће процес рецензије сада бити озбиљнији, другачији него раније, да ће у сваком поступку највероватније бити три рецензента, а не два као до сада, а постоји могућност да ће рецензије убудуће бити јавне.

"Идеја да се зна ко стоји иза које рецензије. То су све ствари које мора да реши УО у наредних недељу дана. Консултоваћемо се са Националним саветом за високо образовање и Министарством како бисмо донели тако крупну одлуку", каже Аврамовић.

За разлику од претходне Комисије за акредитацију, новоформирано Национално акредитационо тело има карактер агенције која је независна од државе.

Европска асоцијација за обезбеђивање квалитета у високом образовању (ЕНКВА) Србију је ставила из пуноправног чланства у статус члана под надзором на две године, те је пред НАТ-ом огроман посао који мора брзо да се ради.

Иако је формиран само УО и изабрана директорка НАТ-а, проф. Аврамовић каже да ће 15. септембра већ упутити први извештај у коме ће Европску асоцијацију за обезбеђивање квалитета у високом образовању обавестити шта је до сада урађено.

"ЕНКВА тражи учешћа страних експерата у поступку акредитације, спољну контролу квалитета, веће учешће студената и да привреда мора бити присутна у процесу акредитације и контроле квалитета", објашњава Сима Аврамовић.

Контрола акредитација на сваке четири године 

До сада се, како каже, акредитација доживљавала као тајфун који дође, протутњи и онда су високошколске установе мирне наредних пет година.

Нови Закон о високом образовању предвидео је, подсећа, да се акредитација ради на седам година, али да се на сваке четири ради контрола квалитета, а да НАТ може тражити и ванредну контролу.

"Унапређивању квалитета посветићемо више пажње него самој акредитацији. Покушаћемо да развијемо културу интерне контроле квалитета где ће саме институције проверавати шта треба да учине да не би дошли под удар спољне контроле", појашњава Аврамовић.

Редовна контрола квалитета допринеће и гашењу истурених, неакредитованих одељења којих има по целој Србији, а Аврамовић каже да је важна иницијатива министра просвете Младена Шарчевића да се таква одељења затворе до 1. септембра.

"Самим упозорењем и претњом озбиљним санкцијама претпостављам да ће један број високошколских установа, које имају одељења на свакој ливади или код сваке бандере, бити угашена", истиче Аврамовић.

Додаје да НАТ већ ради на модернизацији и дигитализацији целог система, а да је циљ да се уведе информациони систем који ће омогућити јавност у раду – да се сваког момента може видети ко је у поступку акредитације или реакредитације, у којој је фази поступак, ко ради акредитацију, ко су рецензенти.

Планирана је, како каже и интернационализација – сарадња са страним експертима на међународним пројектима који се баве питањима акредитације и контроле квалитета.

"Очекујемо да ћемо ту моћи да користимо новац одређених фондова. НАТ није тело Владе Србије већ Агенција која мора сама да се стара о приходима. Што више прихода будемо остварили од пројеката, бићемо независнији", закључује Аврамовић.