Светски ауто-стопери уживају у сеоском туризму

Као ауто-стопери лето проводе упознајући свет, културу, традицију земље у коју их пут нанесе. Тако су стигли и до косјерићког краја, познатог по гостопримљивим домаћинима, али то, кажу, краси целу Србију, због чега се већина одлучи за поновни долазак.

"Када сам први пут дошао у Србију преко мађарске границе, најпре ме је једна жена довезла до аутобуске станице. Тамо ми је старија госпођа купила карту за Нови Сад, дала ми загрљај и доручак. За мене је то Србија. Традиција узајамне бриге у свему", каже Њујорчанин Расел Гелер.

Тим Чилдерс са Аљаске наводи да већ шест месеци путује стопирајући. "Први пут на овај начин упознајем свет, људе, па сам стигао до Србије, о којој нисам знао ништа, а сада сам запањен љубазношћу људи", истиче Чилдерс.

Индре Лебедите из Литваније каже да је први пут сам у Србији, а већ десет година упознаје свет стопом. "За вашу земљу само могу да кажем – невероватна гостољубивост", додаје Лебедите.

Томе су допринели и Максимовићи. Не баве се сеоским туризмом, али су врата незваним гостима широм отворили, а они се брзо одомаћили.

"Делили смо с њима то што имамо и хране, и пића, и суза, и емоција. Нисмо се ми штедели, а нису ни они. Зато смо јако срећни", наглашава Славица Максимовић из Ражана.

Максимовићи се баве органском пољопривредом, а гости су кумовали и принови. Теленце су назвали Плам, по шљиви, у чијем су прикупљању и печењу ракије помогли домаћинима. Када је људска доброта у питању, нема језичких баријера.

"Мало ногама, мало рукама, мало руски, мало енглески. Увек смо налазили заједнички језик. И ми смо разумели њих сасвим добро, они су разумели нас сасвим добро и све је било у реду", наводи Славиша Максимовић.