Шарчевић: Веће плате просветарима који раде у отежаним условима

"Они који раде у специјалним одељењима, где су деца са посебним потребама, затим у комбинованим одељењима они су и до сада имали већи коефицијент и они улазе у већу категорију. Они људи који су имали педагошка звања такође улазе у већу категорију", рекао је министар просвете Младен Шарчевић новинарима у Београду.

Шарчевић је позвао синдикате да учествују у изради тимова за квалитет у школама, те да већ сада 25 одсто људи запослених у просвети може да се уведе у прву педагошку категорију, што аутоматски значи већи платни разред.

Како каже, синдикатима је предлагао од самог почетка да направе анализу, како би се видело где су просветари прошли лошије од осталих, али и да грански синдикати седну и разговарају и "буду искрени једни према другима и кажу да ли професор географије треба да буде у истом платном разреду као лекар".

Упитан да ли је реално да наставник географије има исту плату као лекар, Шарчевић је рекао да сматра да "не би требало да буде тако, али да то треба и други да кажу".

Подсећа да је 10 одсто људи у просвети у вишем платном разреду, и да још 25 одсто кроз педагошке категорије могу да добију већи платни разред.

"Борио сам се као лав да постигнемо најбољи могући статус (за просветне раднике) и то знају сви у Влади, али нисам свемогућ", закључио је министар.

"Исполитиозована прича око промене имена школа"

Предлог Бошњачког националног већа (БНВ) на чијем челу је Сулејман Угљанин да се промене називи осам школа у Новом Пазару, Тутину и Пријепољу је исполитизована прича, каже министар Шарчевић.

Он је нагласио да се прича своди на то да "Сулејман Угљанин нема фотељу и место у Влади Србије" те да је прво покушао да "ровари" позивом Беџета Пацолија да посети Нови Пазар, а да сада наставља са предлогом промене имена школа.

"Цела прича је исполитизована. Мислим да остали чланови Бошњачког националног већ треба да изађу и кажу да Угљанин и његова група представљају 20 одсто, а не све Бошњаке", рекао је Шарчевић новинарима.

Он је додао да од предложених имена бошњачких песника ни за једног није чуо и упитао се зашто нису предложили да школе понесу имена песника као што је Меша Селимовић, Скендер Куленовић који су свима познати.

"Ако би се нова школа отварала, не би нико имао ништа против. Ја од оних имена које су они предложили нисам чуо ни за кога. Морао би неко да ме едукује, можда сам слабо информисан. Мислим да знате да се ту крије део политичке приче", закључио је Шарчевић.