Кубуровић: Тужиоце ће бирати искључиво Високи савет тужилаштва

Министарка правде Нела Кубуровић у интервјуу за Танјуг говори о коначним решењима за Нацрт уставних амандмана који ће у септембру бити предати Влади Србије и први пут након што је своје мишљење дала Венецијанска комисија указује на који ће начин Нацрт бити усклађен са препорукама тог тела Савета Европе. Министарка појашњава и компликовану процедуру потребну за измену највишег правног акта у држави.

Наводи да ће све јавне тужиоце у Србији убудуће бирати искључиво Високи савет тужилаца (ВСТ), а узимајући у обзир први предлог Министарства правде из јануара ове године и препоруке Венецијанске комисије.

Напомиње да ће Народна скупштина бити надлежна само за избор Врховног јавног тужиоца (садашњег Републичког јавног тужиоца - РЈТ), и подсећа да је првим Нацртом уставних амандмана из јануара ове године Министарство правде предложило управо поменуто решење - да све јавне тужиоце, изузев РЈТ, бира ВСТ.

"Међутим, на захтев дела струке и мишљења РЈТ да би избор јавних тужилаца требало оставити Скупштини, Министарство правде је било изменило првобитни Нацрт који је тако у априлу био послат Венецијанској комисији", навела је Кубуровић.

Имајући у виду препоруке Венецијанске комисије и потребу за јачањем независности и самосталности тужилаштва, Кубуровић каже да ће поступак избора јавних тужилаца бити враћен на први предлог Министарства правде - и биће у искључивој надлежности Високог савета тужилаца.

Када је реч о избору пет несудијских чланова Високог савета судства (ВСС) и ВСТ, у складу са препоруком Венецијанске комисије, уставним амандманима ће бити предложено да се бирају само квалификованом већином од три петине свих народних посланика у Скупштини Србије.

Уколико на тај начин не буду изабрани сви чланови ВСС и ВСТ онда ће Комисија од пет чланова бити надлежна да бира будуће чланове из реда правника, указала је Кубуровићева и нагласила да се из Нацрта брише квалификована већина од пет деветина свих посланика, у складу са примедбом Венецијанске комисије.

О распуштању ВСС и ВСТ 

Када је у питању предлог Министарства да се ВСС и ВСТ распуштају ако не донесу одређене одлуке у року од 30 дана, министарка је указала ће тај амандман бити усклађен са мишљењем Венецијанске комисије тако што ће бити таксативно наведене ситуације у којима одлука мора да се донесе у датом року, односно када долази до распуштања тих тела.

Венецијанска комисија, како је додала, није била изричита да треба да се брише одредба која се тиче распушања ВСС и ВСТ, већ да треба да се прецизира ако ВСС остане у саставу какав је предложен Нацртом (пет судија - пет истакнутих правника).

"Наша прва замисао је била да то буде дефинисано Законом о ВСС и Законом о ВСТ, али Венецијанска комисија сматра да се на тај начин не гарантује довољно независности тих тела, тако да ћемо те одредбе прописати Уставом и таксативно навести све ситуације у којима треба да се испоштује рок. У случају да чланови једног и другог тела не донесу одговарајућу одлуку у датом року - савет може да се распусти", нагласила је Кубуровић.

Најавила је да ће у складу са мишљењем Венецијанске комисије бити прецизирани и разлози за разрешење јавних тужилаца и судија, који се тичу дисциплинског поступка и несавесног вршења судијске, односно тужилачке функције, поред већ наведених разлога.

Према њеним речима, важећи Устав готово и да не говори о критеријумима и разлозима за разрешење већ је то оставио законима да регулишу, а Министарство правде сматра да то питање треба да се дефинише Уставом.

"Неуједначена судска пракса један од већих проблема"

Министарка је такође указала да је неуједначена судска пракса један од већих проблема у правосуђу који Србија годинама покушава да реши, те да треба да и то питање треба да се регулише Уставом, као изузетно важно, посебно за грађане Србије.

Указала је да је у претходном периоду Врховни касациони суд дао значајан допринос уједначавању судске праксе, али да се ради и на нормативном регулисању и уједначавању поступања судова да би, како је истакла "имали исте одлуке у истим правним ситуацијама и самим тим гарантови и предвидљивост судских одлука и јачу заштиту пред судским органима".

"У мишљењу Венецијанске комисије је наведено на који начин треба да се отклоне недумице и нејасноће и свакако ће то бити регулисано Уставом. Амандманима ће бити прописана и надлежност ВКС, који треба да има улогу у процесу уједначавања судске праксе односно јединствене примене права", прецизирала је Кубуровић.

"Јачање независности судске власти"

У финалним решењима уставних амандмана по савету Венецијанске комисије ће бити регулисано и питање односа три гране власти у правцу јачања независности судске власти, иако се Министарство правде до сада није бавило тим питањем јер то није било у надлежности.

"Сматрамо да треба усвојити и ту препоруку Венецијанске комисије, па ће бити предложена и измена те одредбе у Уставу на начин на који је препоручила Венецијанска комисија у правцу јачања независности судске власти", нагласила је Кубуровић.

Истакла је да ће и током августа Министарство правде радити на усклађивању Нацрта уставних амандмана са мишљењем Венецијанске комисије и верује да ће га почетком септембра упутити Влади која треба да га усвоји и упути предлог за измену Устава Народној скуштини.

"Министарство правде ће у потпуности испоштовати све препоруке Венецијанске комисије и имплементирати их у уставне амандмане како се и обавезало у току јавне прасправе, као што се обавезала и председница владе током посете експерата Венецијанске комисије у мају", напоменула је Кубуровићева.

"Врло компликована процедура за измену важећег Устава"

Према њеним речима, Србија ће се сада први пут суочити са процедуром за измену важећег Устава, који није мењан од његовог доношења 2006. године.

"Процедура је врло компликована, с обзиром да Влада, као овлашћени предлагач, треба Народној скупштини да упути предлог за измену Устава у одређеној области о коме Народна скупштина мора да се изјасни. Тај предлог мора да буде усвојен двотрећинском већином свих посланика", нагласила је министарка.

Према важећој процедури, уколико предлог за измену Устава не буде прихваћен, у наредних годину дана не може поново да се покреће иницијатива за измене Устава у тој области.

"Ако Народна скупштина прихвати предлог за измену Устава моћи ће да се говори о конкретним уставним амандманима. Тек тада Народна скупштина креће у расправу о предлогу", навела је Кубуровићева.

Каже и да је Одбор за уставна питања Скупштине надлежан да спроводи поступак за измену Устава испред Парламента, те очекује да ће током јесени у Скупштини бити организоване јавне дебате и јавна слушања јер, како је истакла, Устав мора да се усвоји двотрећинском већином.

"То значи да мора да постоји шири политички консензус, који подразумева и друштвени консензус, јер уколико Народна скупштина буде усвојила измене оне ће морати да иду и на потврду грађана на референдуму", навела је Кубуровић.

Напоменула је да након што Влада усвоји предлог будућих амандмана - они не морају да буду коначни, јер управо јавна расправа пред Народном скупштином омогућава да и оно што Влада упути као предлог буде током јавне расправе измењено.

Министарка подсећа да је за измену Устава потребна двотрећинска већина свих посланика, што, објашњава, значи да треба постићи концензус и са опозиционим странакама уколико буде прихваћено да се устав измени.