Држава плаћа преквалификацију незапослених, а они одлазе у иностранство

Радници са занатом у рукама – фризери, месари, кувари, пекари, вариоци, возачи су најтраженији, али и најмалобројнији на тржишту рада. За дефицитарна занимања држава нуди преквалификацију. Проблем је што они који промене струку, најчешће по посао оду у иностранство, кажу привредници.

За једно потенцијално радно место ИТ стручњака јави се десет кандидата – за вариоца нико. То је прилика за оне без посла.

"После завршене средње школе нисам имао посао у струци и решио сам да се оспособим за виљушкаристу, завршио сам курс и сад тренутно радим као виљушкар", каже Стефан Чолић.

Зоран Ристић остао је без посла када је фирма у којој је радио отишла у стечај. Каже да је морао да се преквалификује за руковаоца краном и сада ради код приватника.

Шта је од занимања потребно, држава утврђује, не би ли понудила преквалификацију.

"Ми сад имамо мањак радне снаге и жеља нам је да кроз преквалификације дођемо до адекватне радне снаге. Али, није само то, желимо да и они који раде задрже своја радна места, променили смо закон, омогућили смо и њима да раде прекваилификацију", каже Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачку и социјалну заштиту.

Краљевчани су то урадили – привреда је дала 30, а општина 70 одсто средстава. Преквалификација 20 радника коштала је четири милиона динара. Петоро их је остало у Србији.

"Нисмо били условљени да останемо ни у фирми, нити у држави. То је наш избор, ја сам се одлучио да останем и поштујем људе који су ми пружили шансу да започнем радни век", каже Милош Вученић, кулинарски техничар преквалификован за вариоца.

"Апелујем на све, као и на Завод за запошљавање, да приликом склапања уговора са људима, да се обавежу да морају да остану у фирмама јер другачије нема смисла да се ради преквалификација", каже Радојко Јанић, директор једне фирме.

Да је то иначе пракса, знају они који се преквалификацијом баве годинама.

"Углавном су то људи који траже пут ка егзистенцији у иностранству, ако не нађу себи посао у граду и у овој земљи", каже директорка КОЦ "Топлица" из Прокупља.

Један робот ради посао четири до пет заваривача. Привредници, за сада, радије бирају људе. Страхује се да би Србија и пре уласка у Европску унију могла да се суочи са недостатком радне снаге. Вишак непотребних кадрова и мањак популације иде томе у прилог. Слично се десило Румунији, Бугарској и Хрватској, али по уласку у Унију.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.