Нерешени проблеми избеглих Срба из Хрватске

На 23. годишњицу од хрватске војно-полицијске акције "Олуја", Комесаријат подсећа да је из својих домова протерано преко 200.000 крајишких Срба, док је живот изгубило, или се води као нестало, више од 2.000 људи.

Од почетка ратова на просторима СФРЈ 1991. године, у Србији је уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избеглице из Хрватске има још око 18.000.

Повратак Срба у Крајину је спорадичан, а хрватска држава чини све да се он никад у значајнијем броју и не деси, стварајући атмосферу која враћа регион у деведесете, наводи Комесаријат у саопштењу.

Комесаријат очекује даљу подршку међународне заједнице и наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији, као и осталих активности које воде решавању избегличких проблема.

"Повратак Срба у националном интересу Хрватске"

Председник Координације удружења избеглих и расељених у Републици Србији Милан Жунић каже да је повратак Срба у највећем националном интересу Хрватске.

"Хрватски народ треба да прихвати чињеницу да је садашња територија Хрватске вековима била домовина Србима. Ако жели опстати, мораће да размишља о повратку српског народа без обзира колико јој то тешко падало", поручио је Жунић на конференцији за новинаре.

Сматра да после 23 године од "Олује" српски и хрватски народ морају због заједничке будућности да у миру сарађују и реше несугласице. Како је рекао, и један и други народ треба да се изборе са заједничким горућим проблемом - демографским падом и одласком младих.

Изнео је податак да је према евиденцији Веритаса током акције "Олуја" нестало и погинуло 1.856 Срба од којих је 1.206 цивила. Жунић је навео да је против крајишких Срба, којих је до 4. августа 1995. године било око 230.000, ангажовано чак 200.000 хрватских војника.

Напоменуо је да је "Олуја" спроведена иако су представници тадашње Републике Српске Крајине 3. августа у Женеви и Београду, каже, прихватили и потписали тзв. З4 - предлог међународне заједнице о мирном разрешењу сукоба.

Преговори са Хрватском нада за бољи положај

Председник Удружења крајишњика Србије Миле Боснић приметио је да се у међународној и хрватској, али и делу српске јавности, за протеривање Срба из Хрватске током "Олује" окривљују сами Срби из Крајине иако су, каже, били жртве те акције.

"Приговара нам се да нисмо били кооперативни, иако смо чинили све да останемо тамо. Руководство РСК се два дана пре напада одазвало позиву међународне заједнице на састанак у Женеви", рекао је Боснић.

Изразио је наду да ће преговори садашњег руководства Србије са Хрватском допринети бољем положају Срба који живе у Хрватској, али и да ће помоћи решавању проблема прогнаних Срба.

Боснић је захвалио председнику Србије Александру Вучићу и председнику Републике Српске Милораду Додику што су омогућили преживелима из "Олује" да достојанствено обележавају сећање на страдање Срба 4. августа 1995.

Председник Удружења "Завичај" Абрамовић указао је да су Срби у Хрватској и данас изложени дискриминацији и навео да је у последњих пет година пет пута више Срба напустило Хрватску него што се вратило на своја огњишта.

Он је нагласио да прогнани Срби не могу да располажу својом имовином у Хрватској, те да су власти у тој области усвојиле низ закона на штету Срба.

Помен жртвама "Олује" биће одржан 5. августа 2018. у 11 сати у Цркви Светог Марка у Београду, као и у многим општинама широм Србије.