Сваког дана 20 пацијената оболи, а 12 умре од карцинома плућа

Истраживања показују да је у Србији од 1999. године до 2009. године број оболелих од карцинома плућа повећан за око 30 одсто, а таква статистика могла би се променити само превенцијом и раном дијагностиком.

"Карцином плућа јесте најсмртоноснији, али је то и једини карцином који се може превенирати, јер су главни фактори ризика – пушење, генски фактори, аерозагађење", каже за Танјуг начелница Дневне болнице за лечење малигних болести плућа, Клинике за пулмологију КЦС прим. др Наталија Самарџић.

Самарџићева истиче да је доказано да пушење уз аерозагађења узрокује појаву карцинома плућа. Код пацијената који имају дужи пушачки стаж, четири до пет пута је већа вероватноћа појаве карцинома плућа.

Поред дугогодишњих пушача могућност да добију карцином плућа имају и особе које имају хроничну опструктивну болест плућа и оне које имају некога у породици који је имао неки малигнитет, указује Наталија Самарџић.

Особама које су у већем ризику да добију карцином, стручњаци саветују да једном годишње ураде снимак плућа, а повремено и нискодозни скенер плућа како би болест дијагностиковали у раној фази.

Смртност од карцинома плућа у Србији је велика, јер је болест подмукла, обично не даје знаке, а оног тренутка када се испоље одређени симптоми, болест је најчешће у поодмаклој фази. Тек у 15 до 20 одсто случајева болест се открије у раној фази када постоји веће шанса за излечење.

Симптоми које могу указати на болест и које не треба занемрити су свирање у грудима, дуготрајни кашаљ који траје више од месец дана, честе инфекције дисајних органа које се понављају са исте стране плућа, грудног коша, болови у грудима, гушење, слабост, млаксалост, крв у испљувку.

Захваљујући новим терапијама, већа могућност за излечење

"Последњих петнаестак година постоји продор нових врста терапија које отварају могућност да се ова кобна болест сврста у болест хроничног типа", каже Самарџић и подсећа да су раније шансе за дуг живот имали пацијенти којима је болест откривена у раним фазама.

Подсећа да су пронађени лекови који дају добар одговор пацијентима који су већ у узнапредовалим фазама, односно имају метастатку болест.

У терапију спада молекуларна терапија – персонализована или таргет терапија где се на основу генетског профила пацијената, утврђује да ли имају рецепторе да би се могла применити молекуларна терапија.

"Наша земља је препознала корист од ове терапије и од 2011. године су ови лекови према смерницама РФЗО у примени у нашој земљи. Ми таквих пацијената у Клиници за пулмологију имамо 150", појаснила је Самарџићева.

Осим молекуларне терапије кроз разне студијске процедуре и преко донација у последње три године имунотерапијом лечено је око 60 пацијената, а резултати су охрабрујући. Преко донације ове године у програм је ушло 25 пацијената.

Председница Удружења за борбу против рака плућа Светлана Самарџић каже да је лечење карцинома плућа дуготрајно и тешко и укључује ангажовање целе породице кроз свакодневне одласке на клинику, конзилијуме, на терапије, поновне дијагностичке претраге, што је веома исцрпљујуће. 

Председница Удружења каже да Србија има врхунске лекаре који су посвећени пацијентима, али да недостаје системско решење за савремене терапијске опције.

"Уверавања која смо добили од надлежних, да су лекови за најчешћи и најсмртоноснији канцер – карцином плућа, приоритет за РФЗО, нас охрабрују. То нам даје наду да ће у најскорије време бити стављени на позитивну листу, јер се уз помоћ тих лекова, данас са карциномом плућа може живети", закључила је Светлана Самарџић.