Од видео-надзора до патрола, какво нам је обезбеђење потребно?

Претње, непријатни разговори па чак и напади довели су до тога да посао управника тражи посебне погодности, истичу у Удружењу "Професионални управници Србије".

"Више наших колега се обратило удружењу са молбом да се на неки начин активирамо у јавности и да покушамо да заштитимо професију, јер су били физички нападнути, били су дакле жртва оружаних претњи, њихова имовина је била угрожена", истиче Радован Трифунов из тог удружења.

И док Удружење сматра да посао управника по друштвеном значају и ризику може да парира пословима који су на листи оних од јавног значаја, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре подсећа да је такав статус прописан кривичним закоником.

"Тим законом се приписује који су то послови од јавног значаја, који заправо подразумевају повећан ризик по безбедност лица који га обављају, и претпостављам да би за измену тог закона и прописивање да у ту групу спадају професионални управници требала једна озбиљна анализа која би оправдала да постоји такав ризик", објашњава помоћница министра Јованка Атанацковић.

За сада по закону то су занимања од значаја за јавно информисање, здравље људи, образовање, јавни превоз, правну и стручну помоћ пред судским и другим државним органима. Зато прави ризик треба препознати у времену у коме се многима чини да опасност вреба на сваком ћошку.

Александар Недић из Привредне коморе Србије сматра да се безбедносна култура полако подиже из године у годину.

"Најчешћи корисници су, наравно, правна лица, односно приватне фирме, мултинационалне корпорације, као и наша јавна, домаћа предузећа. Да би се успоставио јавни ред и мир у неким великим градовима, као што су Београд, Нови Сад, Ниш, постављају се видео-надзори, патролирају службеници приватног обезбеђења", наводи Недић.

Увећана потреба за услугама безбедности у свету 

Да је потреба за услугама обезбеђења увећана у целом свету чак и када то није неопходно, тврди Младен Милошевић са Факултета безбедности.

"То је ствар и личне потребе и субјективног доживљаја безбедности, није све у објективним параметрима, понекад је и то ствар можда престижа или погрешне или правилне субјективне процене сопствене безбедности", рекао је Милошевић.

Процењује се да у Британији на јавним местима има око шест милиона камера за надгледање. Њу Орлеанс прати објектив чак 1.500 камера.

Подаци из прошле године показују да их у Београду на јавним местима има најмање 100.000.

Да ли ће осим камера, чувари будно пратити сваки корак, пазити на сваког запосленог време ће показати, као и да ли су заиста потребне такве мере предострожности.