Како до боље дигиталне писмености?

Да нам је стратегија развоја дигиталних вештина преко потребна, говори податак да је у Србији 51 одсто становника од 15 и више година компјутерски неписмено.

"Оно што је карактеристично за нашу младу популацију и генерално за популацију којој ми припадамо јесте да се дигиталне вештине лако усвајају, али питање дигиталних компетенција, дигиталне писмености је много комплексније и захтева један озбиљан приступ", сматра државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић. 

У школе је уведена информатика, али сада треба створити и одговарајући кадар. 

"Треба направити инструкторе који ће даље да обучавају наставнике информатике и да се шири тај фронт. Битно је и да се приближимо узрасту деце и ономе што деца могу да науче у том узрасту, да ли основна или средња школа, а деца сигурно могу лако много тог да науче, брзо уче језике и лако усвајају технологију", истиче члан радне групе професор Бранко Ковачевић.

Реформа школства лежи и у његовој модернизацији кажу у Министарству, па ће се, између осталог, у једном броју школа изградити локална рачунарска мрежа. Партнери су и Српска академија наука и уметности и факултети попут Филолошког. 

"Они као и ми у дигитализацији виде начин да се једна научна културна историјска грађа учини доступном пре свега студентима, али и широј јавности. Морам да кажем да је библиотека Филолошког факултета дигитализована и отворена за јавност", истиче Матићева.

Потребно је поставити стандарде на основу којих ћемо одређивати нивое дигиталне писмености и компетенција грађана. После тога ћемо моћи боље да поставимо циљеве дигитализације образовања или индистрије, привреде, управе.